Jorgovan od aprila do juna boji pejzaže u ljubičasto, belo, plavo, a zbog lepote i mirisa ukras je mnogih dvorišta i parkova. U aromaterapiji se koristi za emocionalnu i duhovnu ravnotežu te za jačanje senzualnosti i otklanjanje potištenosti.
Cvetovi jorgovana mogu se jesti sirovi, ali u manjim količinama jer stežu i isušuju sluznicu usta. Odličan su dodatak prolećnim cvetnim salatama od samoniklog jestivog bilja.
U narodnoj medicini koriste se kora jorgovana i semenjača, i to kao prirodni adstrigensi koji pomažu u smirivanju dijareje i drugih tegoba organa za varenje. Kao antipiretik uspešno uklanja simptome groznice koja je praćena drhtavicom i visokom temperaturom. Veoma je delotvoran u lečenju malarije, naročito one sa jakom kliničkom slikom. Ima i analgetska svojstva, a koristi se za uklanjanje bolova, lečenje reume i živaca, obnavljanje ćelija jetre, odstranjivanje glista iz creva.
Listovi jorgovana su se u tradicionalnoj medicini koristili za lečenje kožnih osipa.
Čaj od listova jorgovana se kuva dok voda ne potamni, zatim se prohladi, i na kraju se njime natopi čista platnena krpa koja služi kao obloga. Cvetovi jorgovana kuvani u mleku korisni su u nezi lica, u vidu obloga.
Ovaj čaj će vas osloboditi i zubobolje. Potrebna vam je suva ili sveža grančica jorgovana sa 3-6 listova, stavite je u posudu, ulijte 1 l vode, prokuvajte nekoliko minuta poklopljeno, procedite i kada se prohladi isperite usta.
NAPOMENA: Pre svakog korišćenja posavetujte se sa lekarom ili fitoterapeutom.
Jorgovan raste na kamenitim padinama u svetlim listopadnim šumama od severa Rumunije do centralne Albanije i severoistočne Grčke. U srednju Evropu je donet tek u XVI veku, kao veoma cenjena ukrasna biljka.
Izvor: Zdravaiprava
