Dragana Milanović – rođena 1986.godine u Ivanjici, završila Filološki fakultet – na katedri za italijanski jezik i književnost. Nakon toga, upisala je Master studije na Fakultetu Organizacionih Nauka. Ova nežna i smela dama svoju biografiju “razbila je” jednim detaljom. Od 2013. bavi se privatnim poslom i kreće sa osnivanjem brenda poslovnih košulja – Roberto Baressi. Ona je članica SAM-a i učesnica MenProSAM 2018 programa. Ovo je njena priča.
“Nasledila sam porodičan biznis roditelja koji su se skoro 20 godina pretežno bavili uslužnim šivenjem za strane firme. Kada sam preuzela firmu, osnovali smo sopstveni brend i krenuli da se bavimo istim poslom, ali na potpuno drugačiji način. Sada imamo pet radnji u Beogradu i radimo muške i ženske kvalitetne košulje od italijanskih tkanina. Imamo sopstvenu proizvodnju, na šta smo posebno ponosni, jer nam to omogućuje da kontrolišemo kvalitet izrade”, kaže u razgovoru za naš portal.
Prošli ste kroz program mentrorstva u SAM. Vaša lična iskustva, pet najkorisnijih stvari, saveta.
To je bilo lepo iskustvo i lepa šansa za lični i profesionalni rast i razvoj. Svakako bih ga preporučila ljudima koji mogu da izbudžetiraju vreme u svom rasporedu za tako nešto. Imate priliku da, 1 na 1 radite sa nekim ko potpuno dobronamerno pristaje da podeli svoje znanje sa vama. Popravljate svoje ‘slabe tačke’, učite kroz znanje i iskustvo seniora – to su prilike koje nemate često u životu. Moj put je bio takav, da sam prilično mlada počela da se bavim privatnim poslom i u svojoj firmi nisam imala starije menadžere od kojih bih mogla da učim. Zato je mentorstvo za mene bilo velika stvar. Najveća prednost programa je odnos koji izgradite sa nekim nakon skoro godinu dana zajedničkog rada – taj odnos vrlo verovatno preraste u kvalitetno prijateljstvo koje traje ceo život.
Šta je od tada promenilo način vašeg poslovanja?
Usvojila sam neke savete koje sam dobila na samom početku, a koji su mi život znatno olakšali. Recimo, imala sam problem sa delegiranjem i samim tim, to je povlačilo sa sobom uvek previše operativnog rada sa moje strane, premalo vremena za odmor i bavljenje zaista bitnim stvarima. Između ostalog, tu boljku smo lečili i izlečili.
Šta biste poručili sebi od pre deset godina, u poslovnom smislu.
Stvari, možda, na početku deluju preteško i nedostižno, ali kada se radi ono što se voli uz dobar tim ljudi oko sebe, nema raloga za strah.
Kako žena može da postane preduzetnica i to uspešna?
Mislim da kada imate taj mindset, ne razmišljate mnogo o pojedinostima, jednostavno imate veliku želju koja vas vodi napred. Nama ženama je obično jako bitno da nešto volimo da bismo mu se posvetile. E pa tako je i sa poslom – imam tu sreću da zaista volim to što radim. Kada postane teško – vratim se na početak, setim se zašto sam tu gde jesam i ne dovodim više ništa u pitanje. Znam da bih opet isto izabrala.
Kako vi definišete uspeh- zadovoljstvo radom ili prihodi, neka kombinacija?
Volim da čitam autobiografije ljudi koji su napravili uspehe u svojim sferama, od takvih ljudi se često vrlo mnogo nauči. Skoro sam, po preporuci, pročitala jednu inspirativnu knjigu koja to možda najbolje definiše – pisac, inače i sam preduzetnik, upoređuje preduzetništvo i osećaj bavljenja sopstvenim biznisom, sa vrhunskim sportistima i onim što oni osećaju kada ostvare veliki sportski uspeh. To je onaj osećaj da ste sve vreme u igri, da na kraju toliko uživate u tome čime se bavite, da to suštinski postane igra. Sam novac me ne motiviše prioritetno, verujem da on dolazi na kraju kao prizvod vašeg rada. Uvek biram da zaradu investiram dalje u biznis i tako će zasigurno biti još neko vreme.
Da li je preduzetništvo pravi izbor za ženu u Srbiji u 21. veku?
Mislim da treba da budete iskreni sami sa sobom, da shvatite šta su vaše želje i ambicije i kakav ste tip osobe uopšteno. Ima genijalnih menadžera koji jako uspešno vode kompanije, ali jednostavno nisu za privatan biznis. Ima preduzetnika koji nikada ne bi mogli da uđu u sistem, prihvate autoritet i odreknu se sigurnosti koju daje zaposlenje kada radite na nekom drugom mestu. Biti žena u privatnom poslu, postaje dodatni izazov kada dođe vreme za porodicu, jer vam se obaveze dupliraju a vremena i energije imate isto na raspolaganju. Rešenje naravno postoji i sve se da stići, samo treba dobro razmotriti sve parametre na samom početku i doneti iskrenu odluku.
Koji su najveći izazovi sa kojima se suočavate ili koje ste iskusili?
Trudim se da što više postavim sistem u svom poslovanju i da radim sa ljudima što više. Tako učim i ja od njih a i oni od mene. To ume da bude izazovno baš zbog onog manjka vremena o kom smo pričali, ali nije nemoguće.
Šta biste poručili sebi 10 godina starijoj?
Bio je ovo jedan rollercoster bez daljnjeg, ali znam da bih opet sve isto ponovila.
Izvor: Zdrava i prava
