Svi koji koji se bore ili pate od kamena u bubregu posebnu pažnju treba da posvete ishrani. U najvećem broju slučajeva u bubrezima se stvaraju oksalatni kamenci, a njihovo nastajanje moguće je sprečiti ishranom. Zato izbacite blitvu, spanać, voćne sokove, suvo voće, jagode i čokoladu.

 

graphicstock
graphicstock

Uzimanjem namirnica biljnog porekla ili uzimanjem vitamina C uz dodatak sode bikarbone tope se postojeći kamenci i sprečava nastanak novih oksalatnih kristala. Tako možete sprečiti nastajanje kamena u bubregu.

Takoše, ko pati od kamena u bubregu mora da uzima dosta tečnosti tokom dana.

Pojedina istraživanja pokazala su da hrana bogata kalcijumom dovodi do smanjenja sklonosti nakupljanja bubrežnih kamenaca.

Primećeno je u jednoj studiji sprovedenoj na Harvardu da je rizik dobijanja oksalatnih kamenaca kod muškaraca koji su svakodnevno uzimali namirnice sa ukupno 600 mg kalcijuma za 34 odsto manji u odnosu na one koji su bili na ishrani s minimalnim sadržajem kalcijuma.

Razlog tome je što kalcijum vezuje oksalate iz hrane u crevima i sprečava njihov ulazak u cirkulaciju.

Najbolje je uzimati mleko u međuobrocima, dok doručak treba započeti sa velikom čašom mleka.

Treba jesti hranu koja sadrži mnogo vlakana, a preporučuju se i pirinčane i kukuruzne mekinje. Poželjno je smanjiti unos soli i belančevina životinjskog porekla na oko 0,8 grama po kilogramu telesne mase. Jednostavno rečeno – oko 100 grama mesa dnevno treba da bude maksimum za odraslu osobu koja ima sklonost nakupljanju oksalata.

graphicstock
graphicstock

PRIPREMA JELOVNIKA
Za doručak pojedite dva dvopeka i namaz od nemasnog svežeg sira i popijte čaj od brusnice sa kašičicom meda od bagrema. Za međuobrok odaberite neki fermentisani mlečni proizvod i pirinčane pahuljice.

PONEDELJAK

Ručak: miso supa sa algama i tofuom (150 g), kuvana špargla (100 g), kriška ječmenog hleba, čaša vina.

Večera: testenina (80 g) s mlevenim mesom (70 g), šargarepa sa limunom (150 g), kolač s cimetom (80 g), čaj od cikorije.

graphicstock
graphicstock

UTORAK

Ručak: rižoto (150 g), tikvica na žaru (100 g), sladoled od vanile.

Večera: varivo sa sočivom i šargarepom (150 g), ćuretina u rerni (100 g), salata od paradajza (70 g), kriška ražanog hleba(80 g), kefir.

SREDA

Ručak: salata sa pirinčem, ćuretinom i ananasom (250 g), karfiol (80 g), puding od čokolade, čaša crnog vina.

Večera: uštipci od soje (150 g), pečene paprike (100 g), sveži sir (50 g), salata od klica (70 g), kukuruzni hleb (80 g), čaj od koprive.

graphicstock
graphicstock

ČETVRTAK

Ručak: krastavci sa kiselim mlekom (150 g), pečena piletina (100 g), frape sa kivijem.

Večera: pastrmka na žaru (150 g), pečurke u umaku od crnog vina (80 g), ražani hleb (80 g), jabuka, čaša vina.

PETAK

Ručak: špagete sa tunjevinom (150 g), salata od šargarepe i celera (100 g), jedna kruška.

Večera: pohovani sir (100 g), palenta (100 g), kuvani brokoli (80 g), čaj od nane.

graphicstock
graphicstock

SUBOTA

Ručak: dimljena riba sa krompirom (200 g), kuvana cikorija (100 g), šaka brazilskih oraščića, čaša belog vina.

Večera: salata od piletine, maslina i feta sir (150 g), hleb sa semenkama bundeve (80 g), kolač sa medom, oligomineralna voda.

NEDELJA

Ručak: riba sa grila (100 g), krompir salata (120 g), kolač od jogurta, čaša vina.

Večera: kotlet sa žara (100 g), dinstana bundeva (100 g), hleb sa suncokretovim semenkama (80 g), jedna pomorandža.

Izvor:www.novosti.rs