Ukoliko postoji savršena hrana, to su jaja. Uvek ih ima, lako se spremaju, nisu skupa i puna su proteina. Saznajte sve o jajima.”Jaje u sebi ima sve potrebno da napravi jedan organizam, pa je očigledno da je jako hranljivo”, rekao je Kristofer Blaso, vanredni profesor nauke o ishrani na univerzitetu u Konektikatu.

 

Foto: Pixabay

Ukoliko jedete jaja uz ostalu hranu, uspećete da pomognete organizmu da upije više vitamina. Na primer, jedna studija pokazuje da ukoliko dodate u salatu jedno jaje, uspećete da unesete više vitamina E koji se nalazi u salati.

Decenijama se govorilo da se jaje ne preporučuje zbog visokog sadržaja holesterola, što neka istraživanja povezuju sa srčanim bolestima. Jedno žumance sadrži 185 miligrama holesterola, što je više od polovine 300 miligrama, dnevno preporučene količine.

Da li to znači da jaja nisu idealna hrana, već čine štetu?

Holesterol je žućkasta masnoća proizvedena u našoj jetri i crevima i može se naći u svakoj ćeliji našeg tela. Obično za holesterol mislimo da je „nešto loše”. Ipak holesterol je glavni blok u našim ćelijskim membranama. Takođe je potreban telu da napravi vitamin D, kao i hormone testosteron i estrogen.

Organizam sam proizvodi onoliko holesterola koliko mu treba, a ima ga i u životinjskim proizvodima koje jedemo, poput govedine, jaja i sireva.

Holesterol se širi po telu zahvaljujući lipoproteinskim molekulima u krvi. Svaki čovek ima drugačiju kombinaciju različitih vrsta lipoproteina, a naše individualne karakteristike određuju stepen rizika od srčanih oboljenja.

LDL holesterol, poznatiji kao loš, prenosi se iz jetre do arterija i telesnog tkiva. Istraživači kažu to može da dovede do gomilanja holesterola u krvnim sudovima i povećanog rizika od kardiovaskularnih bolesti.

Ipak, nisu uspeli još definitivno da povežu utrošak holesterola sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti.

Kao rezultat toga, u američkim savetima za pravilnu ishranu više nema stavke o ograničavanju holesterola. Umesto toga, naglasak je na ograničavanju količine zasićenih masti koje jedemo.

To može da poveća rizik od kardiovaskularnih bolesti. Hrana koja sadrži transmasti povećava nivo lošeg holesterola u telu. Iako neke transmasti prirodno postoje u proizvodima životinjskog porekla, većina je napravljena na veštački način.

Takvih transmasti ima dosta u margarinu, grickalicama, prženoj i pečenoj hrani, krofnama i tortama. Rasprava o uticaju jaja na ljudsko zdravlje delimično je otišla u drugom smeru i zbog toga šta naša tela mogu da prime holesterol koji unesemo.

“Postoji sistem i zato za većinu ljudi holesterol nije problem”, kaže Elizabet Džonson, profesorka sa Tafts univerziteta u Bostonu.