Stiže dobra vest za hedoniste – naučnici su razvili specijalnu formulu za čokoladu koja sprečava starenje.

 

Idea go, freedigitalphotos.net
Idea go, freedigitalphotos.net

Zahvaljujući upotrebi istih antioksidanata koji telo i perje flamingosa čine ružičastim, naučnici Univerziteta u Kembridžu uspeli su znatno da poboljšaju kvalitet kože ispitanika koji su jeli specijalnu čokoladu.

Klinička ispitivanja pokazala su da su biomarkeri u tkivu kože pedesetogodišnjaka i šezdesetogodišnjaka zahvaljujući ovoj poslastici uspeli da se vrate na nivo karakterističan za dvadesetogodišnjake i tridesetogodišnjake.

Naučnici su primetili da je kod volontera koji su jeli čokoladu obogaćenu antioksidansima nakon četiri nedelje cirkulacija bila znatno pospešena, što je rezultovalo smirivanjem upalnih procesa i pojačanim protokom krvi u tkivo, čime se ujedno sprečava i nastanak bora.

Kako svaka štanglica čokolade sadrži 38 kalorija, stručnjaci veruju da je pogodna i za dijabetičare.

Ovu čokoladu, ipak, nećete u skorije vreme naći na policama supermarketa. Naučnici planiraju dodatna istraživanja kako bi se zaista uverili u efikasnost formule, a njeni tvorci izjavili su da će biti namenjena prevashodno elitnom sloju stanovništva, čije su pripadnike opisali kao “elegantne, obrazovane i imućne”.

Pretpostavlja se da su Olmeci još pre 2600 godina kuvali čokoladnu smesu. Visokorazvijena civilizacija Maja imala je i boga (Ek Chuah) zaduženog za čokoladu, a zrna kakaa bila su prihvaćena kao sredstvo plaćanja. Sa svojih putovanja po Južnoj Americi Kristofor Kolumbo je donio na španskii dvor i seme kakaa.

Asteci su čokoladni napitak pili zagrejan i bez trunke slatkoće, ali su dodavali začine kao što su vanila i čili, a tek kasnije su Evropljani od čokolade napravili slatkiš.

Čokolada kakvu poznajemo danas je “izum” novijeg datuma i to zahvaljujući Holanđaninu Conradu J. van Houtenu, koji je 1828. godine patentirao hidrauličnu presu koja je mrvila zrna kakaa iz kojeg je nastao kakao prah. Englezi (Joseph Fry) su 1847. godine otkrili da taj prah može da se meša sa šećerom i rastopljenim kakao maslacem, pa je takva nova čokolada postala ubrzo omiljena i bila je to prva čokolada za jelo. Švajcarac Daniel Peter je eksperimentisao s mlekom kao sastojkom u čokoladi i proizveo je prvu mlečnu čokoladu 1875. godine.

Izvor: www. independent.co.uk