Svakog dana “bildujte” mozak i ubrzajte protok misli, i to slušanjem dela Mocarta! Naučnici tvrde da se na taj način mogu preduprediti Parkinsonova i Alchajmerova bolest, ali i poboljšati pamćenje i sposobnost rešavanja zadataka.

 

pixabay.com
pixabay.com

Iako se na mozgu ne mogu videti oslabljeni mišići ili celulit, stručnjaci upozoravaju na to da gotovo svakog dana, u sklopu redovne fizičke aktivnosti, treba provežbati upravo i ovaj organ ljudskog tela. Ukoliko se zanemari i zapusti trening vijuga, desiće se isto što i s mišićima. Mozak će postati mlitav, spor i nedovoljno aktivan.

Određene aktivnosti daju bolje rezultate kod treniranja mozga. Preporučuju se, pre svega, meditacija, kretanje i sastavljanje slagalica.

MOCART

Isplanirajte deo dana kada ćete se isključiti iz svakodnevnih obaveza i opustiti uz zvuke klasične muzike. Za bolje funkcionisanje mozga dovoljno je izdvojiti 20 minuta. Klasična muzika, osim što prija uhu, stimuliše stvaranje moždanih neurotransmitera, koji pomažu da brže mislite. Stručnjaci savetuju da izbor, pre svih kompozitora, bude Mocart.

Studija rađena u Finskoj pokazala je da klasična muzika čak pruža neku vrstu prevencije Parkinsonove i Alchajmerove bolesti. I to upravo uz Mocartova dela, jer su tokom slušanja ovih kompozicija uočene značajne promene u mozgu – poboljšani su pamćenje i sposobnost rešavanja zadataka. Već posle nekoliko minuta slušanja “Allegro con spirito” uočen je blagotvoran uticaj na razmišljanje.

MEDITACIJA

Ovo je osnovna vežba za mozak, ali ne bilo koja meditacija, već ona koja će doprineti opuštanju moždanih hemisfera. Za intelektualce, to može da bude rad u bašti, slikanje simbola ili, što je trenutno veliki hit u svetu, oslikavanje bojanki za odrasle. Na kraju izabrane aktivnosti trebalo bi da se osećate kao da su se isključile sve misli.

pixabay.com
pixabay.com

30 MINUTA VEŽBANJA

Ovo je minimalno vreme koje tokom dana treba da odvojite za fizičku aktivnost. Mozgu je potrebna velika količina energije i kiseonika. Vežbama ćete ubrzati puls, i tako će u mozak stići više krvi, kiseonika i ostalih značajnih materija koje su neophodne za njegov nesmetani rad. Takođe, na taj način će u ovaj deo tela stići i antistres hormoni, koji neutrališu moždane blokade koje nastaju kao posledica stresnih misli.

SLAGALICE

Slaganje slagalica ima na mozak veoma pozitivan efekat. U prvom redu, one nam pomažu da se isključimo iz sveta koji nas okružuje, ali istovremeno jačaju um, razvijaju maštovitost i kreativnost. Traženje delića slike, pamćenje položaja i slaganje u celinu je kružni trening za mozak i, stručnjaci tvrde, najbolji džoging za vijuge.

JEZICI

Mozak stalno treba zasipati novim informacijama, jer će u suprotnom da se ulenji. Po pitanju pamćenja, mozak se ponaša kao i svaki drugi mišić. Što ga više trenirate, to će biti jači. I ne morate da bude suviše obazrivi, jer mozak sigurno ne možete pretrpati informacija. Upravo može da se desi suprotno. Učenje jezika je, recimo, odličan način vežbanja zbog specifičnog načinja “skladištenja” informacija u moždane “foldere”.

KOFEIN I NIKOTIN

Trebalo bi da se ograniči unos kofeina i nikotina u organizam, jer su to supstance koje ubrzavaju rad mozga, ali čim prestane njihovo delovanje, vijuge se povlače na zasluženi odmor. Zato, ukoliko vam je potrebna dodatna energija, čaj je bolji izbor od kafe. Štedi mozak, smiruje ga i dovodi do frekvencije alfa nivoa, u kojoj ovaj organ najbolje stvara i radi.

Izvor: www.novosti.rs