Svi se povremeno osećaju uznemireno i pomalo u panici, ali kada briga postane preterana i počne da utiče na svakodnevne aktivnosti, verovatno imate anksiozni poremećaj. Evo stvari koje možete učiniti da vratite svoj život na pravi put ako često osećate anksioznost i napade panike.
Ljudi koji imaju napade panike (osećaj intenzivnog straha koji može biti znak vrste anksioznog poremećaja koji se naziva panični poremećaj), često se osećaju kao da imaju zdravstvenu krizu jer simptomi mogu biti tako iznenadni i ozbiljni. Prema Nacionalnom institutu za mentalno zdravlje, anksiozni poremećaji su najčešća mentalna bolest u SAD, koja pogađa 40 miliona odraslih osoba (18 procenata stanovništva).
“Simptomi anksioznog poremećaja se kreću od raspoloženja, kognitivnih i fizičkih simptoma”, objašnjava dr Joel Sherrill, zamenik direktora pri Nacionalnom institutu za mentalno zdravlje.
Duga lista simptoma uključuje sve, od osećaja nemira ili poteškoća s koncentracijom, do napetosti mišića, umora i problema sa spavanjem. Dok ljudi koji imaju anksioznost ili napade panike često imaju simptome mesecima, ne shvataju uvek da imaju anksioznost.
“Traže lečenje jer ne mogu da spavaju ili dobijaju masažu ili odlaze lekaru jer ne mogu da se opuste”, kaže dr Karen Cassidai, ACT, predsednica Američkog udruženja za anksioznost i depresiju.
Ona smatra da se čini da je briga ispravna stvar da ne potražite pomoć zbog brige.
“Tokom panike imate neočekivane, iznenadne napade jakog straha. Osećate se van kontrole, kao da ćete umreti, a fizički simptomi – stezanje u grudima, otežano disanje – mogu biti alarmantni”, kaže dr Sherrill.
Prvo, isključite druge mogućnosti
Druga fizička stanja, kao i nuspojave određenih lekova, mogu oponašati simptome napada anksioznosti i paničnog poremećaja.
“Svako ko ima intenzivne ili snažne simptome, posebno ako su novi, treba da potraži medicinski savet kako bi se uverio da isključuje fizički uzrok”, kaže dr Sherrill.
Stanja kao što su nizak nivo šećera u krvi, preaktivna štitna žlezda, hormonska neravnoteža, autoimuni poremećaji, poremećaji unutrašnjeg uha i disfunkcija mitralnog zaliska srca mogu oponašati anksioznost dok lekovi poput kodeina, blokatora kalcijumovih kanala, ACE inhibitora, statina i benzodiazepini mogu izazvati simptome slične anksioznosti, kao što su uznemirenost, vrtoglavica, crvenilo, drhtavica, nemir, lupanje srca i umor.
“Oni koji dožive napad panike mogu pomisliti da imaju srčani udar”, kaže dr Sherrill koaj kaže da na prvom mestu treba da se uverite da niste zaista bolesni.
Shvatite da niste u opasnosti
Anksioznost se može manifestovati na mnogo načina, kao što su opšta anksioznost, socijalna anksioznost, fobije, anksioznost razdvajanja i napadi panike. Prema Američkom udruženju za anksioznost i depresiju, to je normalna biološka reakcija – način na koji nam telo govori da nešto nije u redu – koja nas priprema da brzo delujemo kako bismo se klonili opasnosti. Ipak, kada anksioznost postane ogromna i počne da ometa naš svakodnevni život, postaje anksiozni poremećaj.
Napadi panike događaju se iznenada i preplavljeni su fizičkim simptomima ubrzanog rada srca, mučnine, drhtavice i nepravilnog pulsa.
“To je traumatično”, kaže dr Cassidai, “poput osećaja koji ste dobili kao dete kada vas je neko predugo držao pod vodom – osećate se kao da se nešto strašno dešava”.
Sa generalizovanim anksioznim poremećajem (GAD), ljudi doživljavaju napad brige i osećaju simptome umora, nemira, napetosti mišića i problema sa spavanjem.
“Uhvaćeni su u najgori mogući scenario i ne mogu to da puste- šta ako izgubim posao, šta ako moj partner ima aferu, šta ako moje dete doživi saobraćajnu nesreću“, kaže Cassidai .
Iako simptomi napada panike i anksioznosti mogu biti alarmantni, najvažnije je shvatiti da niste u opasnosti, objašnjava ona i dodaje da morate shvatiti da je to lažna uzbuna. Iako mislite da ste poludeli, niste – većina napada panike nestaće nakon dva ili tri minuta.
Dišite polako i tiho
Ljudi koji pate od anksioznosti napadi panike često doživljavaju bolove u grudima, uzrokovane hiperventilacijom i zategnutim mišićima u grudima, objašnjava Cassidai.
“Odlaze u hitnu pomoć hiperventilišući, držeći grudi i stomak – toliko su stegnuti da e misli i onda razotkrijte to razmišljanje”, kaže on. U tim situacijama pokaže razgovor, duboko, najdublje disanje i skretanje pažnje na neke pozitivne misli i događaje.
Pripremila: M. Vlaisavljević
