Uranjanje u svet priče pažljivom čitaocu otkriva mnogo – herojski gestovi i ljubavne drame, kritika društva, distopijski svetovi čekaju nas u klasičnim književnim delima. Ako ste ljubitelj književnosti, a naročito romana iz pera engleskih književnika, sasvim sigurno znate da su klasici engleske literature oslikavali i kometarisali društvo vekovima i pomogli u oblikovanju sveta kakav danas poznajemo.
Engleska književnost dostupna je čitaocima širom sveta, a većina klasičnih dela prevedena je i na srpski jezik. Za kompletno uživanje u bilo kom književno-umetničkom tekstu važno je, naravno, da je prevod kvalitetan. Profesionalni prevodilac sa srpskog na engleski i sa engleskog na srpski treba da sačuva originalne autorove ideje i prenese ih u skladu sa sintaksom srpskog jezika. Na ovaj način i oni koji ne poznaju dovoljno engleski da bi čitali književna dela u originalu imaju mogućnost da se upoznaju sa vrednim mislima briljantnih umova engleske književnosti.
Za knjigoljupce koji rado čitaju, ali i za one koji tek otkrivaju magiju narativa, jedna od najtežih odluka može da bude izbor knjiga koje će čitati. Da bismo vam bar malo olakšali ovu čitalačku pustolovinu, sastavili smo listu engleskiх klasika koje vredi pročitati bar jednom u životu. Uživajte!
Male žene, Lujza Mej Alkot
Roman “Male žene” je topla, porodična priča o odrastanju, devojkama koje postaju žene, ali i priča o sestrinskoj ljubavi. Ako želite da vas knjiga ugreje, razneži i u isto vreme podstakne na razmišljanje o položaju žene u društvu onda ovo delo ne smete propustiti.
Roman Lujze Mej Alkot prati četiri sestre od detinjstva do odraslog doba i čita se u jednom dahu. Zanimljivo je da je književnica inspiraciju za priču delimično preuzela iz sopstvenog života. Zasnivajući likove na svom i odrastanju svojih sestara, Alkot je napisala autentično i jedinstveno delo i privukla velike simpatije čitalaca. Neverovatan prijem i uspeh knjige potvrđuju i nastavci “Dobre žene”, “Mali muškarci” i “Džoini dečaci”.
Radnja romana odvija se u porodičnoj kući sestara u Masačusetsu u vreme Božića. Četiri devojčice Džo, Meg, Bet i Ejmi žive u blagom siromaštvu sa svojom majkom, dok im otac služi u američkom građanskom ratu daleko od kuće. Raspliće nam se njihov svakodnevni život, lične borbe, čežnje i nadanja, kao i prijateljstvo sa bogatim susedom Teodorom Lorensom, koga svi zovu Lori.
Glavna junakinja Džo mora da nauči da postane ženstvenija dok teži da postane poznata književnica. Najstarija je Meg, koja treba da odluči između čežnje za bogatstvom i pravom ljubavlju. Bet se bori sa stidljivošću, a najmlađa Ejmi pokušava da prevaziđe svoj aristokratski ponos.
Na prvo čitanje može delovati kao krajnje jednostavna priča. Međutim, roman “Male žene” nije slučajno delo koje s podjednakim uživanjem čitaju deca i odrasli. Zbog univerzalnosti tema i motiva roman je više puta ekranizovan, a jedna od boljih filmskih verzija je ona sa Emom Votson i Serše Ronan iz 2019. godine.
Veliki Getsbi, F. Skot Ficdžerald
Objavljen pre skoro 100 godina roman Frencisa Skota Ficdžeralda “Veliki Getsbi” svrstava se u vrhunska dela fikcije svih vremena. U centru priče je Džej Getsbi, intrigantan čovek koji živi život sa jednim važnim ciljem – da se ponovo sretne sa svojom jedinom pravom ljubavi Dejzi Bjukenen.
Na svom putu potrage za srećom, Getsbi doživljava brojne uspone i padove. Čitalac može da prati njegovo životno putovanje – od siromaštva do bogatstva i vrhunskih zabava, od ljubavne sreće do agonije i – konačno, do tragedije.
No, upravo kroz Getsbijev život Ficdžerald daje presek i sliku tadašnjeg američkog društva. Zbog toga je ovo štivo dragocen tematski splet – rasprava o klasnim odnosima, ravnopravnosti, trijumfima i tragedijama 20-ih godina prošlog veka.
Slika Dorijana Greja, Oskar Vajld
Kao neiscrpan izvor rasprave o društvu, klasnim razlikama i svrsi umetnosti, Vajldov roman “Slika Dorijana Greja” zauzima važno mesto na mapi svetske književnosti. Radnja romana odvija se u Londonu s kraja 19. veka oko tri centralna junaka – slikara Holvarda, lorda Henrija Votona i šarmantnog i zadivljujuće lepog mladića Dorijana Greja.
Kako površno društvo utiče na pojedinca i kako izgleda život pun traženja uzbuđenja i impulsivnog donošenja odluka? Da li je moguće opstati bez zahvalnosti i ići iz zadovoljstva u zadovoljstvo, ne praveći razliku između dobra i zla? Ovo su samo neka od pitanja koje pokreće vanvremensko delo Oskara Vajlda.
Orkanski visovi, Emili Bronte
Književni talenat sestara Bronte poznat je i čak i skepticima koji ne vole romane sa ljubavnom tematikom. Ne slučajno, jer u knjigama poznatih sestara, pored ljubavnog zapleta čitalac može da pronađe tematski bogato štivo – svaki roman je pre svega slika jednog vremena i položaja žene u tom svetu (“Stanarka napuštenog zamka”, “Džejn Ejr”, “Vilet” itd.).
U romanu Emili Bronte “Orkanski visovi” priča je ispletena oko dečaka Hitklifa i devojčice Ketrin. Autorka nas upoznaje sa njihovim odrastanjem na imanju, prijateljstvom i na kraju ljubavlju – uprkos nepremostivoj razlici u društvenim položajima. No umesto ljubavne priče, narativ prerasta u pravu tragediju koja počinje Ketrininom udajom za bogatog Edgara Lintona. Čitalac prati traumatične događaje u porodici tokom vremena i otkriva nesagledive posledice osvete ranjenog srca.
1984, Džordž Orvel
Istražujući teme totalitarizma, diktature i kontrole masovnih medija, Orvelov distopijski roman “1984” nudi mnoštvo zanimljivih tema za razmišljanje i diskusiju. Prema mišljenju književnih kritičara, ali i široke čitalačke publike ovo je jedno od najznačajnijih dela objavljenih u 20. veku.
U romanu je prikazano totalitarno društvo koje vodi Veliki Brat, vladar koji kontroliše svaki aspekt života ljudi. Stanovnici ove zemlje čitaju, govore i rade samo ono što Veliki Brat odobri. Svaki njihov korak i postupak je pod prismotrom, imaju jezik “Novogovor”, koji je kreiran da bi se eleminisala svaka mogućnost političke pobune. Radnja knjige prati život člana vladajuće partije Vinstona Smita – njegova razmišljanja i neočekivano zaljubljivanje i nesnalaženje u društvu.
Velika očekivanja, Čarls Dikens
Kao jedno od najznačajnijih Dikensovih dela, roman “Velika očekivanja” odlikuje se duhovitošću, jedinstvenim dijalozima i zapletom. U središtu priče je siroče Pip, dečak koji nauči vrednu lekciju o životu nakon što se obogati zahvaljujući tajnom dobrotvoru. Ipak, tema romana je pre svega u shvatanju morala i u otkrivanju – kako pohlepa i sebičnost utiču na naš život.
Na svom nesvakidašnjem putu Pip susreće mnoge živopisne likove, uključujući ekscentričnu gospođicu Havišam. Reč je o starici koja je pre mnogo godina ostavljena pred oltarom i koja je nastavila da živi u prošlosti. Njena kuća je mauzolej izgubljene sreće i pravi podsetnik da uvek treba dobro razmisliti o tome kako naši postupci utiču na druge.
Ema, Džejn Ostin
Za one koji nikada ranije nisu čitali roman Džejn Ostin, “Ema” je savršen početak – smešna, romantična i lako čitljiva knjiga. Smešten na početak 19. veka, roman se usredsređuje na Emu Vudhaus, mladu i samouverenu ženu koja doživljava nekoliko romantičnih nesreća. Kao i uvek didaktična, Džejn Ostin i u ovom delu podučava, prikazuje kako mane mogu negativno da se odraze na naš život. Istovremeno romaneskna strukura donosi nam dovitljiv i “ostinovski vrcav” pogled na svet i englesko društvo i odnose u njemu.
Da je “Ema” jedno od najboljih dela Džejn Ostin potvrđuje i nekoliko vrlo uspelih filmskih adaptacija proteklih decenija. U poslednjoj su uloge glavnih protagonista pripale Anji Tejlor Džoj i Džoniju Flinu.
Lista klasika engleske književnosti ovim nije ni približno završena. Pored celokupnog opusa britanskih spisateljica kao što su Džejn Ostin i sestre Bronte, treba dodati i Tolkinovu trilogiju “Gospodar prstenova”, Meri Šelijevog “Frankenštajna”, kao i kompletno Dikensovo stvaralaštvo. Za sve koji se tek upoznaju sa književnim klasicima na engleskom jeziku, međutim, ovaj popis može biti dobar početak i podstrek za neka nova čitanja i tumačenja.
Autor: Srbijanka Stanković
