Injekcije koje menjaju strukturu gena, ili tačnije, menjaju zapis u genetskom kodu, mogle bi da iskorene bolesti poput cistične fibroze, hemofilije i mišićne distrofije. U planu su i novi tretmani za kancer i slepilo.
Nova metoda, nazvana Crispr, omogućava znatno precizniju izmenu gena, odnosno odstranjivanje oštećenog dela DNK i zamenu oštećenog dela zdravim genskim materijalom.
Nedavna istraživanja, sprovedena na Univerzitetu Djuk u Severnoj Karolini, ukazala su na to da je tehnika delotvorna čak i kada se primeni u starijem životnom dobu pacijenta.
Istraživanje je objavljeno u časopisu “Science”, a britanski naučnici smatraju da je novo otkriće “zanimljivo i važno”.
Nosioci naslednih osobina su geni. To su sitne čestice, materije čiji je najvažniji sastojak dezoksiribonukleinska kiselina (DNK). Ove nasledne supstance mogu iz raznih razloga da budu trajno promenjene u smislu hemijske strukture gena(mutacija gena) promene građe čitavog hromozoma ili promene u broju hromozoma(aberacija hromozoma). Prenošenje naslednih osobina na koje ne deluje okolina naziva se genotip, a prenošenje naslednih osobina na koje deluje okolina (peristaza) naziva se fenotip. Čovečja ćelija ima 46 hromozoma. Oplodna ćelija, redukcionom deobom pre oplođenja svede ovaj broj na 23. Spajanjem muške i ženske polne ćelije sa po 23 hromozoma dobija se nova oplodna ćelija sa 46 hromozoma.
Po dva hromozoma (jedan iz muške a drugi iz ženske polne ćelije), jednaki su po obliku i po veličini. Za isticanje jedne nasledne osobine uvek su potrebna dva gena, koji se međusobno nalaze u istom homogenom odnosu u hromozomu. Za njih se kaže da su uzajamni ili alelomorfni i oni se nazivaju aleli. Jedan alel potiče od oca, drugi od majke.
Pripremila: Mariota Vlaisavljević
