Živeći u vremenu u kome je zagađenost jedna od gorućih tema, želimo da budemo savesni i kada je u pitanju nega kože. Dezodoransi spadaju u kozmetičke proizvode koje najčešće koristimo i nije neobično da poslednjih godina prirodni dezodoransi sve više okupiraju ne samo medijski prostor, nego i police supermarketa i drogerija.
Govori se kako je aluminijum, kao sastojak u antiperspirantima (dezodoransima koji sprečavaju znojenje) štetan do mere da, navodno, izaziva rak dojke i Alchajmerovu bolest. Za prirodne dezodoranse, s druge strane, slušamo kako ne zapušavaju pore na koži i ne dozvoljavaju štetan uticaj plastike, jer su spakovani u staklenu, kartonsku ili metalnu ambalažu. Čini se da su potreba da zaštitimo svoje zdravlje i potreba da svojim potrošačkim navikama doprinesemo zaštiti životne okoline dovoljni razlozi da pri sledećoj kupovini izaberemo prirodni dezodorans. Ili, još bolje, da ga napravimo sami. Ali, da li nam je dezodorans uopšte potreban?
Zašto koristimo dezodorans?
Dezodorans koristimo zbog bakterija. Mesto gde se nalaze znojne žlezde je savršeno za razmnožavanje bakterija. Pazuh je toplo, tamno i vlažno mesto, a za bakterije je to kao zabavni park. Kada se znojimo, masne kiseline na koži se razlažu jer ih grickaju bakterije, a otpadne materije koje nastaju nakon ovog procesa stvaraju neprijatan miris.
Sigurno smo svi bili u situaciji da posle fizičkog rada, vežbanja u teretani, pa čak i kad nekoliko dana nismo izašli iz kuće, otkrijemo da neprijatno mirišemo. Znojenje je prirodan proces, ali prikazivanje našeg prirodnog mirisa na poslovnom sastanku možda i nije dobra ideja. U našem društvu se smatra da nije pristojno da mirišemo na svoje sopstveno telo, a korporacije čijem smo marketingu izloženi poručuju da vrsta dezodoransa ili antiperspiranta koji koristimo utiče na naše zdravlje.
Kako dezodoransi pomažu da nema neprijatnih mirisa?
Dezodoransi maskiraju neprijatne mirise, antiperspiranti sprečavaju znojenje.
Konvencionalni dezodoransi (industrijski proizvedeni) sadrže mnoge sintetičke sastojke, koji se tumače kao štetni, kao što su, na primer, propilen glikol, parabeni, triklosan, mirisi (što je možda najproblematičniji deo dezodoransa, jer se kao sirovine za mirise upotrebljavaju hemikalije za koje se smatra da nisu dobre za zdravlje, npr. ftalati).
Antiperspiranti sprečavaju da znoj uopšte dospe na površinu kože i u tome im pomaže aluminijum, i to uglavnom kao aluminijum hlorohidrat i aluminijum cirkonijum.
Prirodni dezodoransi se oslanjaju na sastojke prirodnog porekla, ne zapušavaju pore i ne sprečavaju znojenje. Mnogi sadrže sirovine čija imena razumemo, neretko su organskog porekla, sa naznakama da su bez aluminijuma i bez pesticida. Prirodni dezodoransi se uglavnom sastoje od materija koje upijaju vlagu, kao što su aru prah, kukuruzni skrob, tapioka skrob i kaolin glina, uz antibakterijske sastojke kao što su soda bikarbona, citrična kiselina i pojedina eterična ulja. Neki prirodni dezodoransi dodatno neguju kožu jer sadrže kakao buter ili shea buter, kokosovo ili bademovo ulje.
Žene koje pate od hroničnih bolesti, kao što su endometrioza, PCOS (policistični jajnici), miomi na materici i ciste na jajnicima, IBS (sindrom iritabilnih creva), ali i stanja kao što je neplodnost, češće osvešćuju potrebu da smanje izloženost štetnim materijama iz sveta koji nas okružuje. Kao neko ko se lečio od endometrioze, a jedno od stanovišta kaže da ftalati, zajedno sa dioksinom, predstavljaju rizik za nastanak endometrioze, radije se okrećem biljkama i prirodnim materijama nego sintetičkim sastojcima.
Prirodni dezodoransi koje možete da napravite sami
Dva dezodoransa, za koja ću sa vama podeliti recepte, i koje sam probala, sadrže prirodne sastojke, lako se i brzo prave i sirovine su dostupne na našem tržištu. Jedan dezodorans je u tečnom obliku i može se koristiti u roll-on ili sprej bočici (ali i u bilo kojoj bočici, tako da na komad vate nanesete tečnosti i onda pređete njime po pazuhu). Drugi je kremaste formulacije, u kutijici je i nanosi se prstima, špahtlicom ili ispupčenom stranom kašičice.
Recept za prirodni dezodorans sa magnezijumom
Hidrolat (biljni destilat) hamamelisa čini okosnicu ovog prirodnog dezodoransa. Hamamelis je biljka koja ima antizapaljenska svojstva, koristi se kod povreda kože, skuplja pore, ublažava modrice, ujede insekata, akne, osetljivo vlasište i druge iritacije kože.
Magnezijum gel je rastvor magnezijum hlorida u vodi, zovu ga i magnezijumovo ulje iako tehnički nije ulje. Njegova tekstura samo podseća na ulje. Magnezijum gel može da se nanese direktno na kožu i koristi se u situacijama kada želimo da dopunimo rezerve organizma magnezijumom. Resorpcija je bolja preko kože nego oralno, kada pijemo magnezijum kao suplement. Postoji reakcija u vidu peckanja, koje brzo prolazi. Dezodorans sadrži magnezijum gel u procentu od oko 25%, što se smatra rastvorom koji ne izaziva iritaciju. Ipak, savetujem da prvo testirate na delu tanke kože kod zgloba ruke i proverite da li ima reakcije. Ovom dezodoransu magnezijum gel daje antibakterijski efekat.
Magnezijum gel je lekovit, te zato svoju lenjost da ga uveče namažem po unutrašnjoj strani kolena (kako bih dopunila potrebe tela za magnezijumom) rado nadomestim ovim dezodoransom.
Mešavina eteričnih ulja lavande, ylang-ylang i grejpfruta pruža divnu kombinaciju cvetne, osvežavajuće arome, sa elementima citrusa. Treba da znate da eterična ulja mogu da stvore iritaciju kože i alergijske reakcije. I ovde važi pravilo da proverite tako što ćete staviti kap ulja (jednu kap eteričnog ulja pomešajte u jednoj kašičici biljnog ulja i kap te mešavine stavite na kožu) i pregledati reakciju.
Ovaj dezodorans je lagan, ne ostavlja trag na koži, nije antperspirant, ima miris eteričnih ulja i hamamelisa (koji miriše “škripuće čisto”). Pruža solidan nivo zaštite od neprijatnih mirisa, a na skali 1-5, vrednost zaštite od neprijatnih mirisa je 4, u uobičajnim okolnostima. Promućkati pre upotrebe.
Staklene roll-on i sprej bočice se nalaze na tržištu kod prodavaca kozmetičkih sirovina, a možete ih zameniti i bočicama kupovnih proizvoda koje ste potrošili.
Recept za prirodni dezodorans sa shea buterom
Proizvodi koji sadrže kvalitetna ulja kao što su shea buter i kokosovo ulje neguju kožu i ublažavaju iritiaciju kože.
Aru prah možete zameniti kukuruznim skrobom. Aru prah je koren biljke Maranta arundinacea i koristi se u ishrani kao zgušnjivač. Bez glutena je i nije GMO, za razliku od kukuruznog skroba (koji u većini slučajeva jeste), a i daje finu svilenkastu teksturu. Kao i kukuruzni skrob, u dezodoransu vrši ulogu upijača vlage, ali i masnoće. Tako nemamo osećaj masne kože pazuha (pretpostavljam da to niko ne voli), dok istovremeno negujemo kožu shea buterom i kokosovim uljem.
Soda bikarbona je prisutna u maloj količini i to samo zbog antibakterijskog svojstva. Soda bikarbona može da stvori iritaciju kože, te je zato izbegavam u većoj količini u kozmetičkim proizvodima.
Eterična ulja čajnog drveta i limunove trave su poznata po antibakterijskom svojstvu, koriste se i protiv gljivica i zapaljenja. Limunova trava stimuliše i tonira kožu. Ima čaroban miris svežine, prilično je dominantan pa ga uvek u mešavinama stvaljajte u manjoj količini nego druga eterična ulja sa kojim ga kombinujete.
Dezodorans spakujte u aluminijumsku posudicu, kozmetičku teglicu ili bilo koju staklenu teglicu koju imate. Nakon što napunite posudu, držite u frižideru do 1 sat, da masnoće očvrsnu. Nakon toga ga slobodno možete čuvati u sobnim uslovima – dobiće finu kremastu konzistenciju i neće biti previše tečan.
Zaštita od neprijatnih mirisa na skali 1-5 za ovaj prirodni dezodorans je 3.5.
Moje iskustvo sa situacijom kada prirodni dezodorans ne rešava dovoljno neprijatne mirise: u slučaju pojačanog znojenja, kada je uzrok stres, faza menstrualnog ciklusa ili valunzi, pomaže i podrška brisanjem pazuha vlažnim maramicama (mada one nisu cvećka za životnu okolinu) više puta tokom dana, kao i češće tuširanje.
Sve je prihvatljivije nego udisati isparenja iz industrijskog sprej dezodoransa koji sadrži CFC (ozloglašeni hlorofluorougljenik).
Elementi na koje treba da obratite pažnju prilikom kupovine sastojaka i pripreme prirodnih dezodoranasa:
- Ukoliko je moguće, kupujte sastojke obeležene kao “organske”. Na taj način ćete biti sigurni da ne samo da nema pesticida, nego i da postoje kontrolisani uslovi uzgoja ili prepreme neke sirovine. Ne želimo eterično ulje nane koja je rasla pored auto-puta.
- Kupujte kod dobavljača koji se isključivo bave prodajom sirovina za kozmetičke proizvode, ne idite na portale ili prodavce koji “svaštare”. Kompanija koja se bavi samo tom delatnošću ima najbolja znanja o kvalitetnim proizvođačima, poseduje relevantne sertifikate za tu delatnost i ima ozbiljnu politiku kvaliteta. Profesionalne kompanije objavljuju sastav kompleksnih sirovina (npr. ako prodaju “Aloe vera gel”, napisaće tačno procenat sastava same aloje, vrstu zgušnjivača i dodatne materije), poreklo sirovine, tehnologiju proizvodnje (kao kod eteričnih ulja, npr.), rok upotrebe, način primene i napomene o predostrožnosti.
- Datum proizvodnje i/ili rok upotrebe treba da su jasno naznačeni za svaki sastojak koji kupujete. Informacija koja je bitna je i način čuvanja i skladištenja.
- Skoro svi sastojci koje kupujemo kao sirovine za kozmetičke proizvode, dolaze u plastičnoj ambalaži. Moje iskustvo sa domaćim dobavljačima je da se ne trude da sirovine pakuju bar u plastičnu ambalažu koja bi bila BPA-free (bez bisfenola A) i bio-razgradiva. Inostrani dobavljači o tome vode računa. Zato, čim dobijete sirovine, odmah ih premestite u posude od stakla, keramike ili metala. To mogu biti teglice, flašice, bilo šta što već imate kod kuće. Sirovine kao što su masnoće, biljni preparati i eterična ulja skladištite u frižideru.
- Pridržavajte se recepta po kome pripremate kozmetički proizvod. Za ovo vam ne treba više od zdrave logike. Samo mali podsetnik da obraćate pažnju. Ne dozvolite da preterana termička obrada dovede do pregrevanja masnoća, što će narušiti ispravnost proizvoda koji pravite.
- Eterična ulja umeštajte sa masnoćama ili gelom, pa tek onda sa drugim sastojcima. Mešanjem ulja i vode dobićete komade ulja koji plivaju u tečnosti, jer se ulje i voda ne mešaju. U kućnim uslovima ne možemo savršeno da umešamo eterična ulja u gel ili masnoću, ali je i to bolje nego da sipate eterična ulja direktno u tečnost.
- Vodite računa da su imena proizvoda tačna i detaljna. Svaka prirodna sirovina bi trebalo da navodi ime i na latinskom jeziku. Samo tako ćete biti sigurni da kupujete npr. eterično ulje lavande (Lavandula angustofolia), a ne eterično ulje hibrida lavande (Lavandula hybrida) – lavandin, koji nema ista terapeutska svojstva kao Lavandula angustofolia.
Prirodni ili industrijski dezodoransi – vaš lični izbor
Prema najnovijim istraživanjima (2021.), zvanična nauka tumači da industrijski dezodoransi nisu štetni po zdravlje ljudi i da ne uzrokuju bolesti za koje su iznete sumnje.
Ostaje da koristite dezodoranse, ali i bilo koje druge kozmetičke proizvode kompanija u koje imate poverenja. Ako volite formulaciju i stepen zaštite industrijskih dezodoranasa i antiperspiranata, nauka kaže da je bezbedno da tako i nastavite. Ako imate sklonosti ka uradi sam projektima, ako želite da skoro potpuno kontrolišete sadržaj proizvoda koji stavljate na kožu, a i da se zabavite – predlažem vam da sami napravite prirodni dezodorans koristeći prirodne, uglavnom biljne sirovine.
Sigurno je da ćete imati osećaj da više brinete o sebi, što će doprineti tome da se osećate bolje, makar i ako od prirodnog dezodoransa dobijete samo placebo efekat, što je i dalje doprinos boljem kvalitetu vašeg života. Evo i sažetaka recepata, koje možete da odštampate i koristite kao referencu i bez interneta.
Autor: Sanja Nešić