Novi izveštaj – ’’Lečenje hroničnog uglja’’ Alijanse za zdravlje i životnu sredinu (HEAL), objavljen danas, pokazuje da će postepeno ukidanje energije dobijene iz uglja na Zapadnom Balkanu do 2030. umesto 2050. doprineti manjoj stopi bolesti i prevremnih smrti te povećati produktivnost ljudi i ekonomije.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) kaže da se nijedan nivo zagađenja vazduha ne može smatrati „bezbednim“ te da povećanje naučnih saznanja o štetnom uticaju zagađenjog vazduha na naše zdravlje nastavlja da raste. Udisanje čestica, čak i u niskim koncentracijama, može dovesti do fizioloških promena u telu koje štete zdravlju. Loš kvalitet vazduha povezan je i sa hroničnim i akutnim respiratornim oboljenjima, poput bronhitisa i pogoršanja astme, što značajno narušava kvalitet života. Naučnici nastavljaju da identifikuju nove načine o tome kako zagađenje vazduha može štetiti zdravlju, kao u primeru da je sve više dokaza koji povezuju zagađenje vazduha sa demencijom. Novi dokazi su takođe pokazali da čestice zagađenog vazduha putuju kroz pluća trudnica i zadržavaju se u njihovim placentama, šteteći bebama pre nego što se rode.
Izveštaj ’’Lečenje hroničnog uglja – kako rano gašenje termoelektrana na ugalj u regionu Zapadnog Balkana može spasiti živote, poboljšati zdravlje i ojačati ekonomiju’’ otkriva da bi postepenim ukidanjem energije dobijene iz uglja do 2030. godine, u odnosu na postupno ukidanje uglja do 2050. godine, izbeglo:
- 993 dana sa simptomima astme kod astmatične dece
- 476 slučajeva bronhitisa kod zdrave dece
- 18 miliona dana sa ograničenem aktivnosti i izgubljenih radnih dana
- 657.043 slobodna dana usled bolovanja
- 000 hospitalizacija
- 768 prevremenih smrti usled zagađenja PM2,5
- preko 1.200 prevremenih smrti usled drugih zagađivača
- 28 milijardi evra za zdravstvene troškove
HEAL, na osnovu analize, preporučuje da se što pre počne sa postepenim smanjenjem proizvodnje energije dobijene iz uglja u regionu Zapadnog Balkana – svaki dan, svaka godina će povećati zdravstveni i ekonomski teret uzrokovan zagađenjem:
- Lideri Zapadnog Balkana trebaju dati prioritet javnom zdravlju tako što će zatvoriti sve postojeće elektrane na ugalj, po mogućnosti do 2030. godine.
- Države trebaju izbegavati lažna rešenja poput konverzije termoelektrana na ugalj u postrojenja na gas ili biomasu.
- Donosioci odluka na Zapadnom Balkanu trebaju koristiti raspoloživa sredstva Evropske unije za energetski nezagađujuća rešenja i promovisati zdravu energiju, dok u isto vreme trebaju inicirati šeme finansiranja za ljude koji će zaista podržati proizvodnju energije iz obnovljivih izvora koje će učiniti domaćinstva samoodrživim.
„Više od 11,000 prevremenih smrti, kao i 273,000 dana sa simptomima astme i 2.6 miliona izgubljenih radnih dana pokazuju zašto zagađenje vazduha ugljem zahteva hitan zdravstveni odgovor. Posvećenost zaštiti zdravlja mora da znači postepeno ukidanje energije dobijene iz uglja u regionu Zapadnog Balkana do 2030. – rekla je dr Vlatka Matković, Viša savetnica za zdravlje i energetiku, Health and Environment Alliance (HEAL).
„Zagađenje vazduha predstavlja ozbiljnu pretnju za javno zdravlje i ekonomiju Zapadnog Balkana zbog čega je potrebna hitna pažnja. Lečenje hroničnog zagađenja ugljem u regionu će rezultirati spasavanjem stotina hiljada života, a posebno zaštitom dece i novorođenčadi.” – Prof. dr Zorana Jovanović Andersen, profesorka epidemiologije životne sredine na Odeljenju za javno zdravlje Univerziteta u Kopenhagenu i predsednica Komiteta za životnu sredinu i zdravlje Evropskog respiratornog društva.
„Zdravstveni stručnjaci pozivaju lidere Zapadnog Balkana da sprovedu javno-zdravstvene mere koje će okončati postojeći teret u regionu od zagađenja vazduha tako što će dati najveći prioritet postepenom ukidanju termoelektrana na ugalj koje negativno utiču na zdravlje građana.’’ – Prof. dr Marija Jevtić, profesorka na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu i vanredni član Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva.
Izvor: Zdravaiprava
