Sedam sati spavanja za zdravo srce. Da bi se izbegle kardiovaskularne bolesti, neophodno je spavati tačno sedam sati tokom noći, saopštili su američki naučnici i naveli da opasnost od srčanih oboljenja raste ako se spava više ili manje od naznačnog vremena.
Osobe koje spavaju manje od pet sati, uključujući i popodnevnu dremku, izložene su dvostruko većem riziku od angine pektoris ili neke koronarne boleste, uključujući i infarkt, navodi se u studiji naučnika sa Univerziteta Zapadna Virdžinija, objavljenoj u medicinskoj reviji “Slip” (Sleep).
“Ono što je iznenađujuće jeste da duže spavanje (više od devet sati) takođe utiče na povećani rizik dobijanja srčanih bolesti”, navodi se u studiji.
Naučnici su rekli da u rizičnu grupu spadaju oni ispod 60 godina – ako spavaju manje od pet sati, njihov rizik da dobiju kardio-vaskularnu bolest je tri puta veći nego onih koji spavaju sedam sati, navodi se u studiji, koja je obuhvatila više od 30.000 osoba.
Naučnici su otkrili vezu između dobijanja srčanih bolesti i vremena spavanja, ali dodaju da za sada ne mogu da objasne na naučnoj osnovi tu vezu.
Oni su primetili da previše sna utiče na funkciju endokrinih žlezdi kao i na metabolizam, dok manjak sna utiče na manju toleranciju za glukozu, kao i na hipertenziju. To su sve uslovi za dobijanje neke srčane tegobe, dodaje se u studiji.
-Statistički podaci pokazuju da svaki drugi stanovnik Srbije u dobi preko 50 godina ima povišen krvni pritisak, koji predstavlja jedan od najvažnijih faktora rizika za bolesti krvnih sudova srca (infarkt i angina pektoris) i mozga (moždani udar), srčanog mišića i velikih krvnih sudova (aorta i karotidne arterije). Preventivni pregledi, zdrav način života i zdrava ishrana, kao i pravilno lečenje predstavljaju jedine načine da se ovaj medicinski problem prevaziđe. Uz redovno praćenje visine krvnog pritiska neophodno je i kontrolisanje pulsa, kao najboljeg indirektnog pokazatelja količine adrenalina u krvi, koji je kod nekih osoba višestruko odgovoran za nastanak i održavanje povišenog krvnog pritiska. S obzirom da se putem medija mogu efikasno preneti medicinske informacije opštoj populaciji, edukacija novinara predstavlja jedan od važnih vidova pristupa i ovom medicinskom problemu, upoyorava prof. dr Goran Milašinović, direktor Pejsmejker centra Kliničkog centra Srbije i profesor na Medicinskom fakultetu
