Selma Matanović, (36) nekadašnji student generacije, posao revizora u stranoj kompaniji zamenila je radom i ogranizovanjem organske proizvodnje pod zaštitnim znakom “Simply Organic”. To što nekoliko puta nedeljno iz Beograda dolazi u Valjevsku Kamenicu, a letos je to bilo i češće, ni malo joj ne smeta, naprotiv, sve više i članovi njene porodice vreme provode na zdravom vazduhu.
“I pre sam verovala, a posebno kada se sin rodio da se mora obratiti pažnja na zdravu ishranu. Mnogo je zagađivača, a da bismo bili sigurni u to šta jedemo, način je sopstvena organska proizvodnja. Ranije stečena znanja, naročito iz menadžmenta itekako će mi značiti kada počnemo preradu voća i povrća koje uzgajamo na naših četiri i po hektara, kao i na dva hektara koje smo uzeli pod zakup. Trenutno imamo 67 različitih vrsta voća i povrća i svi lepo rastu i razvijaju se”, kaže Selma.
A Valjevska Kamenica ušuškana među brežuljcima je idealna za poljoprivredu. To se i autor teksta lično uverio kada je posetio ovo gazdinstvo, u organizaciji Centra za edukaciju i promociju “Serbia Organic”, uz podršku Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, a u okviru projekta “Uzmi organsko”. Čist vazduh, plodna zemlja i zdrava voda, svi uslovi ispunjeni su za organsku proizvodnju na imanju nekadašnjih zemljoradnika Pauna i Darinke Pejić, od čijih su naslednika kupili gazdinstvo, a koje poslednjih petnaest godina nije bilo u funkciji. Imanje je smešteno na 350 metara, osunčano, zahvata sever i jug, na podnožju je jezero, sa strane šume.
Od ranog proleća započeti su radovi uređenja. Sve biljke, voće i povrće zasadili su ove godine, a već je od brojnih dobijen i prvi rod. I sve je organsko. I stajnjak je organski sa Peštera, a sad već imaju i svoj kompost i glistenjak. Zemljište se maksimalno koristi, poštuje se plodored i simulira biodiverzitet kroz biljke koje vole jedne druge. Jabuke, kruške, šljive, dunje, lešnici, orasi, kupus, paradajz, šargarepa, peršun, paškanat, krompir, crni i beli luk, cvekla, neven i lavanda…
“Nismo uzimali autohtone sorte jer se teško uvode u organik, sadnice su prevashodno od rasadničara organskih sadnica iz Ivanjice, oni jedini rade u Srbiji organske sadnice voća na veliko i kod nas je prisutan njihov sortiment. U blizini jezera smo zasadili maline, kupine i ribizle. Prema vrhu brega su orasi i lešnici, a gore iznad vinova loza, jabuke, kruške, dunje, kajsije, malo breskvi. Sa leve strane je povrće. Svega ima”, kaže Selma.
U uređenju zemljišta angažovana je bila firma Bioplanet. Imanje koje se više od deceniju nije obrađivalo, bilo je potrebno dovesti u stanje sadnje. Za to su bili angažovani bageri i kamioni. Brdo je „isečeno“, napravljene su specijalne kaskade, sa blagim nagibima, kako kiša ne bi zemlju ispirala.
“Želela sam da vidim kako će da uspe i naše seme, specifičan je način uzgoja, specifična su i semena. Sad otkrivamo da je nešto drugačije u odnosu na semena i plod, na čiji smo izgled i ukus navikli s pijace. Ovde je primat u zdravom i ukusnom proizvodu. Mi smo 100 odsto u uzgoju i principima organske proizvodnje i nadamo se da će tako i dalje da bude”, ističe Selma.
Leje su na specifičan način uređene, tako da ovo imanje u blizini Valjeva podseća na ona u Evropskoj uniji.
Imanje i proizvodi su već u ovoj godini stekli status organskih, zbog ispunjenja svih propisanih uslova od strane Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, za skraćenje perioda konverzije.
Za sve poljoprivredne proizvode već imaju obezbeđeno tržište. Uglavnom su kupci iz Beograda. Princip je onlajn prodaje, nedeljnih porudžbina i isporuka. Od imanja do vrata potrošača. Vrlo verovatno da će isporuke biti i češće, jer potrebe potrošača su veće, a i pristiže rod.
“Imanje je nukleus, a u planu je i da se širimo, da kupujemo zemlju i organizujemo organsku proizvodnju. Planovi se prave za narednu godinu. Za sve je međutim potrebna ulaganja, tako da ćemo mi ići korak po korak. Raspoloženi smo da u Valjevskoj Kamenici organizujemo neku vrstu kooperacije sa ljudima koji se na sličan način bave uzgojem i organskom proizvodnjom”, najavljuje Selma Matanović.
Izvor: Plodna zemlja
