Moj život je godinama bio samo rad, rad od jutra do mraka. Nisam uspela da nađem posao u državnoj firmi, otvorila sam malu prehrambenu prodavnicu, nije bilo loše. Ta prodavnica nas je održala u vreme inflacije i rata, ako ništa drugo, imali smo osnovne životne namirnice, počinje svoju životnu priču Vera Pavlović iz Kraljeva.
BORBA ZA GOLI ŽIVOT
Držala sam i bife, dakle, ušla sam u posao gde su vladali muškarci. Posao od sedam do 22 sata. Novac za još jednog radnika nisam imala, pa su mi moja deca pomagala u popodnevnim satima kad nije bilo gužve. Radila sam i šverc cigareta, robe iz Pančeva, čišćenje novih stanova… Bio je to pretežak, ali i najunosniji deo mog života kada pričamo o finansijama. Stanovali smo kao i danas, privatno i uspešno pokrivali osnovne potrebe. Ćerka je završila frizersku akademiju, ali je ujedno i veoma kreativan zanatlija, slikar, vredan čovek i ja sam ponosna na nju…
Sin je išao u gimnaziju, blago rečeno prolazio je kroz školovanje više inteligencijom nego li učenjem. Pa ipak, upisao je fakultet. Moja istrajanost i vera bili su jači od svih komentara, tipa : “neće on nikad završiti, ona nije normalna.“ Majka poznaje svoju decu; on će, ako Bog da, uskoro diplomirati…
A ONDA SE DESIO TAJ UDES
Onda se desio taj udes, i moj život se promenio iz korena. Pođes da vidiš sina, a zavrsiš u bolnici! Krevet, daska, ravno ležanje bez pomeranja kao mumija. Slomljen prvi lumbalni pršljen, nabijeni vratni od trećeg do šestog, mirovanje, nema operacije, mogu ostati nepokretna.
Na šesti sprat doneli su me ćerkini drugari, snosili su me i vodili na kontrole i opet vraćali. Dobra su to deca, nasmejavali me, govorili ako se budem plašila da ću leteti niz „basamake“.
Jedna od najvećih grešaka u mom životu je ta što sinu nisam rekla za udes, veče kada je došao ispunjeno nevericom i strahom u njegovim očima, nikad neću zaboraviti. Nisam želela da ga opterećujem, jer je imao ispite…
DRAGI LJUDI NISU ODUSTALI OD MENE
Ćerka je u to vreme radila dva posla, svoj i na pumpi za kasom, dan-noć, dan odmor, pa opet noć i tako mesecima. Uspela je da nas održi u životu, vodila je računa da svaki dan dva puta budem obrisana, presvučena i uredna…Posle tri i po meseca nepomičnosti na dasci, nisam dobila ni jednu ranicu. Kuvala je, prala usavršila sebe u još dva posla, izdržavala je brata. A onda ja sa pojasom, banja, rehabilitacija, prvi koraci, prelazak praga, uspeh, pranje ruku, umivanje…Sreća, velika je to sreća. Znam, bila sam teška sebi, a i njoj… Bila sam depresivna, nervozna i uplašena.
Ogromnu podršku imala sam i od moje drugarice Dane, terala me je da šetamo, da vežbam, a ja sam bila kao robot. Strah od onih koji idu iza mene, strah da me u prolazu ne gurnu deca, strah od velike gužve, sve to nosim i danas…Ali, uspela sam da se vratim u život.
DEKUPAŽ ME VRATIO U ŽIVOT 
Maksimalno sam aktivna, noćna ptica, radni dan mi počinje u 23 sata pa do ujutro, malo spavam. Bavim se divnim kreativnim stvarima – radim dekupaž na svim vrstama materijala od najsitnijih predmeta do nameštaja. Akrilne boje, lepak, salvete i lak čine čuda. Radim i druge tehnike sa kraklom ispucali otisak, folijom i još štošta. Volim da radim stare predmete koji posle dobijaju lepotu i poseban sjaj. Dekupaž tehnikom radim i slike različitih formata. Slikam akrilnim bojama, pejzaže, ljudsko telo, živim sa bojama, pastelnim, svetlim, jakim. Repromaterijal, nov, kupujem od koleginice, a nešto režem i sama. Sve ono što uradim ima svoju priču, posebnu ljubav i pažnju.
OPET SE SMEJEM, BLISTAM, DARUJEM
Imala sam nekoliko izložbi na kojima sam prodavala svoje radove, ne bih znala u ovom poslu gde je granica savršenstva, sav taj moj kreativni haos ulepsao je moj život. To mi je radna terapija za ruke i trudim se da budem sto bolja. Prvu izložbu slika spremam za mart mesec i već sam uzbudjena i srećna.
Još jedna vrlo bitna stvar, nikakve pare ovog sveta ne mogu nadomestiti moju sreću što ne opterećujem svoju decu.
Što se smejem, što blistam i ponos što mnoge kuće krasi mojih ruku delo, što mnogo darujem, što mi nije teško i nisam ljubomorna da drugima prenesem delić svog znanja jer i ja jos uvek učim.
Pripremila: Lidija Bratun
