Da li mogu da praktikujem jogu? A šta ako ne mogu ni da sednem prekrštenih nogu? Ali nije li to gotovo deo nekog kulta? Ovo su sve prirodne stvari koje nam se motaju po glavi pre prvog časa joge. Kako bismo vas oslobodili nedoumica o ovoj popularnoj i zanimljivoj fizičkoj, ali i psihičkoj aktivnosti – odabrali smo pet najučestalijih zabluda o jogi koje treba razbiti pre nego što se prvi put odlučite da počnete da vežbate.
ZABLUDA: Morate biti mršavi za jogu
Ovo je vrlo štetan mit. Ne morate biti mršavi za jogu – biće jednako korisna i prijatna čak i ako imate višak kilograma.
ZABLUDA: Morate biti fleksibilni za jogu
Vrlo je verovatno da je jedan od glavnih razloga za što ljudi odustaju od joge činjenica da misle kako njihova nefleksibilnost i nemogu}nost da uopšte dotaknu stopala ne može uroditi plodom na času joge. Baš kao i svaka druga veština, joga zahteva vežbu i što joj se više posvećujete, to ćete postati fleksibilniji. Ako vas muči manjak znanja ili sposobnosti kretanja i rastezanja, pronađite trenera koji se posebno prilagođava početnicima.
ZABLUDA: Joga ustvari nije trening
Istina: naravno, neke vežibe su fokusirane na smirenost, opuštene pokrete i centriranje tela i uma, ali druge su izuzetno fizički zahtevne i čak ni najvećim fitnes fanovima nisu lake. Jogom se vežiba disanje, ali se radi i na snazi, fleksibilnosti i ravnoteži.
ZABLUDA: Joga ima veze s religijom
Iako je joga nastala u Indiji sa snažnim vezama s budizmom i hinduizmom, joga je svetski raširena praksa koja nema nikakve veze s religijom i kultevima. Može biti duhovna ili religiozna, samo ako je vi sami takvom predstavite.
ZABLUDA: Muškarci ne praktikuju jogu
Sasvim suprotno. Jogu su stvorili muškarci još pre hiljadu godina. U međuvremenu, mnogo je muškaraca ignorisalo ovu praksu – zbog mišljenja da su za nju nefleksibilni ili da je za njih previše nežna. U poslednje vreme, sve više i više muškaraca, pa čak i profesionalnih sportista, počeli su da priznaju i prepoznaju sve prednosti joge.
Joga je drevna praktična disciplina i podrazumeva fizičke vežbe – asane, relaksaciju, vežbe disanja i meditaciju.
Cilj joge je postizanje viših nivoa svesnosti, a da bi to postigli potrebno je da pripremimo telo i uravnotežimo energije. Jogu, kao način suprotstavljanja stresu, sve više prihvataju i zapadni naučnici. Relaksacija koja se postiže jogom ima izvanredno dejstvo jer su fiziološke promene u organizmu za vreme opuštanja u direktnoj suprotnosti sa stresnom reakcijom.
Dokazi naučnih istraživanja pokazuju da su mišićni tonus, krvni pritisak, frekvencija srčanog rada, znojenje i rad hormona povećani za vreme stresa, a sniženi za vreme relaksacije, kada se u mozgu registruje i sporiji alfa ritam, ritam opuštenog uma.
