Naučnici su sve bliže konačnom zaključku da ćelije bebe tokom trudnoće “cirkulišu” kroz telo majke i tako je štite od bolesti, ali i izazivaju određena, čak i maligna oboljenja. Ova pojava poznata je kao fetalni mikrohimerizam.
Tokom proteklih godina, naučnici su našli veliki broj dokaza da mikrohimerizam može da utiče na zdravlje majke. Tumori, na primer, mogu da budu izazvani fetalnim ćelijama, tako što ubrzavaju nastanak maligniteta. Međutim, druge studije sugerišu da mikrohimerizam štiti majku od bolesti.
Profesor dr Miroslava Gojnić Dugalić, ginekolog, akušer i načelnik Odeljenja patologije trudnoće u GAK u Višegradskoj, kaže da je fenomen mikrohimerizma poznat, ali nije u potpunosti dokazano da mikrohimerizam izaziva određene bolesti:
– Tokom trudnoće fetalne ćelije prolaze kroz placentu i tako dospevaju u majčin organizam. Tamo mogu da se integrišu u maternalna tkiva i da “borave” decenijama. Fetalne ćelije u tkivu majke detektovane su još u starosti od sedam nedelja gestacije. Kasnije, ćelije mogu da nestanu, mada se dešava da ostaju u telu majke tokom celog njenog života. Istovremeno, tokom trudnoće dešava se i proces prenošenja majčinih ćelija na bebu.
Valentina Ćirelo, istraživač iz Milana, sa svojim saradnicima je istraživala uticaj fetalnih ćelija u papilarnom karcinomu tiroidne žlezde. Istraživanje je pokazalo da je cirkulišući FCM značajno frekventniji kod zdravih žena koje su rađale nego kod žena sa papilarnim tiroidnim karcinomom. Ovom studijom je prvi put dokazan pozitivan efekat fetalnog mikrohimerizma na tumorsku prezentaciju i ishod, i da na njih ne utiče trudnoća.
Pored karcinoma, istraživači smatraju da mikrohimerizam igra ulogu i u autoimunim bolestima. Isti istraživači su prošle godine poredili cirkulišući FCM u velikim serijama kod prethodno trudnih žena sa Grejvsovom bolešću, Hašimoto tireoiditisom, i kod zdravih trudnica. Dokazali su da himerizam igra protektivnu ulogu u autoimunim tiroidnim oboljenjima. Sva ova saznanja o fetalnim ćelijama mogu da pruže i nove uspešne načine dijagnostikovanja i predviđanja majčinog zdravlja.
– Još smo daleko od testa koji će eventualno da otkrije delovanje fetalnih ćelija na nastanak ili tok bolesti majke. Zasada se iz majčine krvi može izolovati DNK ploda, i tako videti hromozome ploda, na više načina, amniocentezom, analizom horionskih resica ili kordocentezom, što su invanzivnije metode. Postoji i neinvanzivno ispitivanje kariograma analizom periferne krvi majke, a primenjuje se kada je rizik od intervencija i invazivne ultrasonografije veliki – kaže prof. Dugalić.
UTIČU I NA RASPOLOŽENJE
Ćelije fetusa mogu da utiču i na emocije majke, tako što podstiču otpuštanje oksitocina, hormona emocionalnog vezivanja. Veruje se i da mogu biti uzrok jutarnjih mučnina, porođajne depresije kao i preuranjene menopauze.
Izvor: www.novosti.rs
