„Vojvođanska Venecija“ , kako se često naziva Bela Crkva ovih dana, upriličila je svoj tradicionalni Belocrkvanski karneval, prvi u Evropi koji je održan posle strašne pošasti, kojoj više ni ime ne želimo da pomenemo da nam ne bi kvarilo lepe trenutke provedene u ovom banatskom raju.
Karnevalska grupa Maškere iz Herceg Novog, sa svojom maskom Mimozini klovnovi, u dugoj karnevalskoj koloni u kojoj je bilo preko 40. karnevalskih grupa iz zemlje i regiona – izdvajala se po svojoj originalnoj koreografiji i vanserijskoj energiji. Jer klovnovi mogu sve što će popraviti vaše raspoloženje i nasmejati Vas.
Moto klovnova je „U zdravom duhu, zdravo telo“, te su sve dovitljivosti, nestašluci i vratolomije bili opravdani s jedinim ciljem – da izmame osmehe prisutnih! Ali ne samo to nego i da ih podsete da mimoze ne cvetaju samo u februaru, nego su tu u njihovim klovnovskim dušama sačuvale svoju čar prvog cvetanja posle hladne zime i vesnici su početka lepših dana. Prisutni su im poverovali, pa zašto ne bi i mi?
U završnom delu programa Mimozini klovnovi su odigrali Bokeško kolo, završavajući ga ipak na svoj klovnovski način -ukrcavanjem u barku na vesla, pa pravac za Herceg Novi dok još ima mesta.
Ekskluzivno za portal Zdrava i prava fotografije i snimci sa Belocrkvanskog karnevala 2021. sa velikim klovnovskim pozdravom –
–Uz klovna ti je život draži,
klovan samo osmeh traži,
kap radosti u okean množi,
lepo li je u klovnovskoj koži ?!
Ipak je lepota u oku posmatrača …
Karneval cveća se u Beloj Crkvi sa prekidima organizuje više od 150 godina. Prvi pisani pomen o karnevalima u Beloj Crkvi datira iz 1852. godine kada su se karnevali održavali povodom pokladnih svečanosti. Danas, ova manifestacija otvara turističku sezonu u Beloj Crkvi.
Program Belocrkvanskog karnevala je sedmodnevan, a obuhvata izlaganje cveća u otvorenim i zatvorenim prostorima, u cvetnim dvorištima, baštama, terasama, sa izborom i nagrađivanjem najlepših, muzičke i ostale kulturne svečanosti posvećene cveću i karnevalima, izložbe, promocije, medijske prezentacije i ostale programe i aktivnosti koji odgovaraju festivalu i mestu zbivanja, kulturne programe koji su vezani za multinacionalnost ovog područja, odnosno kulturno-umetničke programe bazirane na jezicima, folklorima i običajima nacionalnih manjina, kao i gostovanje karnevalskih i pevačkih grupa, te folklornih udruženja.
Poseban događaj čini završnica karnevala, povorka sa eksponatima koji se mesecima unapred prave specijalno za ovu priliku, a pored eksponata tu su i mažoretkinje, kao i učesnici iz svih karnevalskih gradova Srbije i inostranstva, a po završetku povorke organizuje se vatromet…
Tekst: Natalija Preočanin Samardžić
