Kako više saznajemo o tome šta čini pravilnu ishranu, sve je jasnije da je energija povezana sa unosom kalorija, ali nije sve samo u unosu kalorija kako bi se osećali energičnije. Za optimalno funkcionisanje našeg organizma važno je da mu obezbedimo prave hranjive materije. Mnogi u potrazi za energijom i vitalnošću posežu za suplementima i raznim egzotičnim i skupim dodacima, zaboravljajući da su najrazličitije vrste povrća, voća, žitarica i mahunarki prirodan izvor hranjivih materija ali i fitonutrijenata koji osnažuju telo i um.
Kada govorimo o energiji, u fokusu su ugljeni hidrati, a povrće i žitarice nude jedinstvenu vrstu ugljenih hidrata koji stalno napajaju telo tokom dana. Složeni ugljeni hidrati, koji preovlađuju u povrću poput cvekle, batata, krompira, te mahunarkama ali i žitaricama celog zrna poput heljde, ječma ili kinoe obezbeđuju postepeno oslobađanje glukoze. Ovo stalno snabdevanje sprečava energetske padove do kojih dolazi kada unosimo proste šećere i rafinisane ugljene hidrate, pružajući nam dugotrajni izvor energije.
Na prisustvo moćnih antioksidanasa poput vitamina C, E i beta-karotena, antocijana ukazuju nam i raznovrsne boje povrća. Ove supstance neutrališu štetne slobodne radikale koji mogu izazivati funkcionalno oštećenje i starenje ćelija.
„U svakodnevnoj trci sa vremenom, često se desi da nas savladaju umor i iscrpljenost, pa instinktivno posegnemo za slatkišima ili kofeinom da nas podigne. A mnogo bi bolje bilo da pojedemo jednu salatu, jer se u povrću i voću, semenkama nalaze važni antioksidansi koji pomažu našim ćelijama da bolje obavljaju svoje biohemijske procese i samim tim mogu doprineti smanjenju osećaja umora i iscrpljenosti. Dodajte u salatu zeleno lisnato povrće, kuvan pasulj, sočivo, avokado, cveklu, te zašto ne i bobičasto voće i uneli ste dragocene minerale poput magnezijuma, cinka i kalijuma, uz puno vitamina i fitonutirijenata koji olakšavaju ukupnu ćelijsku aktivnost. Jednom rečju, dobili ste pravu infuziju za više “energije” i napravili dobar ekološki izbor“, objašnjava Koraljka Novina Brkić, nutricionistkinja kompanije Nestlé.
Priča o osećaju sitosti i više energije ne može da prođe bez vlakana, jer je korist od njih u ovom pogledu dvostruka. Prvo, ona nam daju osećaj sitosti koji obuzdava prejedanje i skokove šećera u krvi, koji dovode do energetskih uspona i padova. Drugo, vlakna održavaju zdravlje creva, a dobra crevna flora je neophodna za onaj dobar osećaj tela, jer obezbeđuje efikasnu obradu hranljivih materija. Sve salate, žitarice celog zrna, voće poput dinje i lubenice, pa i sočivo, pasulj i leblebije spadaju u namirnice sa visokim sadržajem vlakana, kojima možete obogatiti omiljenu obrok salatu.
Prednosti obroka na biljnoj bazi idu dalje od fizičke vitalnosti. Bogatstvo hranjivim materijama kojih nema u namirnicama životinjskog porekla dobra je hrana za mozak, zato se i preporučuje unos više semenki i orašastih plodova koji sadrže omega 3 – 6 – 9 tzv. dobre masne kiseline, važne su za kognitivne funkcije.
Ne zaboravite da birajući povrće i drugu hranu biljnog porekla takođe čuvate životnu sredinu zbog toga što se u proizvodnji žitarica, povrća i voća emituje manje gasova staklene bašte i troši manje prirodnih resursa. Ako imate dileme kako treba da izgleda jedan dobro izbalansirani obrok na biljnoj bazi, preuzmite besplatno Nestlé Vege Vodič i uživajte u izborima koji su dobri i za zdravlje i za planetu.
Izvor: Zdravaiprava
