Svaki peti par u Srbiji nema dete. Naše stanovništvo je staro i da bismo kao nacija “opstali” veoma je važno da se stvari iz domena reprodukcije prepoznaju kao važne- problem ovulacije karakterističan je kod žena u gradskoj sredini, a zatvoreni jajovodi u ruralnoj zbog teških fizičkih poslova. Treba na vreme razmišljati o potomstvu, a svaki par koji posle 35. godine ne može sa lakoćom da začne dete ne treba da ide kod ginekologa, nego lekara koji se bavi reproduktivnim zdravljem- samo su neki od zaključaka panel diskusije “Nije svejedno kada bebe dolaze” u okviru konferencije “Zdravlje u fokusu”.
Irena Grahovac, modna dizajnerka i žena koja je u 45. godini posle dve i po decenije borbe da se ostvari kao majka, dobila dete, bila je jedan od učesnika.
Ona kaže da je zahvaljujući turskim lekarima “došla” do bebe i sada je mama trogodišnje devojčice.
– Njima nije bilo bitno koliko imam godina i šta sam radila pre pokušaja da ostanem trudna u njihovoj klinici. Čak ih nije zanimao ni moj hormonalni status, ja sam dobila svoju dozu i zahvaljujući njima sam začula plač bebe. Kod nas postoji diskiminacija prema ženama koje posle 40. godine pokušavaju da ostanu u drugom stanju veštačkom oplodnjom- ispričala je dizajnerka ističući i da Srbija ima stručnjake što nikada niko nije ni sporio, ali je tehnologija zastarela.
Ona je, u ime svih žena koje pokušavaju da se ostvare kao majke, apelovala i da država odobri donaciju jajnih ćelija, a ne da se mnogima iz Srbije ona obavlja u Pragu ili Solunu.
Prof. dr sci. med. Eliana Garalejić, načelnica Odeljenja za arteficijelne reproduktivne tehnologije u GAK “Narodni front” rekla je da je sve češća pojava mladih žena koje dolaze da rade vantelesnu oplodnju jer njihov partner ima problem sa plodnošću.
– Pričam o grupi žena koje nikada nisu bile bolesne ili operisane, a imaju problema sa reproduktivnim organima. Ljudi nemaju vremena i shvate u kasnim godinama da imaju problem da reprodukcijom. Ono što je bitno jeste kada žene imaju 35 i više idu kod lekara koji se bave sterilitetom, ne kod ginekologa. Poenta priče je doći što pre i što pre razmišljati o svom potomstvu- izjavila je Eliana.
Na ovoj panel diskusiji učestvovali su i Ljiljana Filipović, psiholog i porodični psihoterapeut, prof. dr Aleksandar Ljubić, specijalista ginekologije i akušerstva.
BRAČNE POSLEDICE
Ljiljana Filipović, psiholog i porodični psihoterapeut istakla je da u borbi za bebe sve zavisi od toga koliko je žena stabilna kao ličnost, a pogotovo ako su pokušaji trajali dugi niz godina.
– Isto tako odražava se i na mušku psihu. Ako žena smatra da je život bez bebe besmislen, onda će ona to doživeti katastrofalno i imaće šansu da sklizne u depresiju, a pojavljuje se i niz drugih simptoma, napadi panike itd. Ono što se savetuje jeste da se obrate i žene i muškarci psihoterapeutu i da im pomogne da ojačaju i da lakše podnesu te poraze. Pogotovo ako više nema nade i ako su sve što je moguće isprobali. Ne treba se rukovoditi principom “ja moram da se ostvarim tako što ću imati dete”. Muče se oboje, jer seks po zadatku postaje neprijatan, počinje da smeta, brak propada- objasnila je Filipović.
Autor: Mariota Vlaisavljević
