Na nju je prvi ukazao Ernst Grofenberg, još 50-tih godina prošlog veka, opisujući je kao osetljivu zonu sačinjenu od žlezda, kanala, krvnih sudova i nervnih završetaka. Iako ideja o G-tački nije nova još uvek je kontroverzna, pre svega, jer neke žene mogu da je pronađu dok druge to nisu u stanju.
O G tački priča se već decenijama, još otkako je pedesetih godina prošlog veka prvi put spomenuta u stručnoj literaturi. Tada je je dr Ernst Grofenberg pisao o izvesnoj zoni veličine zrna graška na zidu vagine čija stimulacija, navodno, garantuje da će žena ubrzo doživeti intenzivan orgazam. Kao potvrda ove teorije, navođeni su drevni indijski tekstovi koji opisuju „posebno osetljivo mesto u vagini čija stimulacija dovodi do neopisivog zadovoljstva“.
Međutim, naučnici već 60 godina ne mogu da se slože oko toga da li G tačka stvarno postoji ili ne. Ultrazvučni pregledi i analize tkiva nisu dokazali postojanje erogene zone koja bi potvrdila ovaj mit.
– Imate mnogo žena koje tvrde da imaju jednu zonu koja je erogena, i koja je znatno osetljivija od ostatka vaginalnog kanala. Dozvoljavam mogućnost da za neke žene G tačka nije mesto koje je izvor velikog uzbuđenja, baš kao što za neke žene bradavice nisu erogena zona iako ih uobičajeno smatramo „osetljivim“ tačkama. Ali, to nije dokaz da G tačka ne postoji – kaže dr Ivon Fulbrajt, lekar seksolog.
Za one koji njeno postojanje ne dovode u pitanje, G tačka je nešto kao „sveti gral” ženske seksualnosti, nešto što može da otvori potpuno nove dimenzije uživanja.
– U pitanju je mala masa sunđerastog erektilnog nervnog tkiva, parauretralnog kanala, žlezda i krvnih sudova, i nesporno je da za neke žene to može biti erogena zona – kaže dr Fulbrajt i objašnjava da je G tačka smeštena između stidne kosti i prednje strane grlića, oko pet, šest centimetara od početka vaginalnog otvora, na prednjem zidu vagine dakle, onom koji je bliži stomaku, ne leđima.
Izvor: Zdravaiprava.com
