Broj ljudi koji pate od atrijalne fibrilacije porašće do 2030., tvrde stručnjaci, sa 10 na 17 miliona ljudi u Evropi. To je samo jedan od razloga zašto je lečenje aritmija veoma važno, ali i zato što one uzrokuju probleme u radu drugih organa koji mogu dovesti do moždanog udara. Prof. dr Goran Milašinović, predsednik Radne grupe za pejsing i resinhronizaciju i direktor Pesmejker centra Kliničkog centra Srbije objasnio je i pojam “neme” atrijalne fibrilacije koja je prikrivena i samim tim i ozbiljnija.
– Dugotrajno praćenje srčanog ritma ima najveći značaj za adekvatno lečenje pacijenata- rekao je je prof. Milašinović u okviru 14. Međunarodnog kongresa Kliničke kardiologije i srčane slabosti “CardioS 2016”.
Iako su lekovi i dalje prva linija u lečenju ove vrste aritmija, klinička istraživanja pokazuju da farmakološka terapija ne daje rezultate kod oko polovine pacijenata sa simptomima bolesti.
Osim lekova, sve bolji tretman atrijalne fibrilacije omogućavaju savremene, minimalno invazivne procedure, od kojih se sve više radi kateterska ablacija, minimalno invazivna procedura koja može da se koristi i pre lekova, ili ako oni ne uspeju da regulišu srčani ritam.
– Za ovu proceduru koristimo dve glavne tehnike: kriobalonablaciju i radiofrekventnu ablaciju. Kod radiofrekventne ablacije primenjuje se toplota za “spaljivanje” tkiva, a kod krioablacije, deo srčanog tkiva se “zamrzava”. Obe tehnike za rezultat imaju eliminisanje problematičnog srčanog tkiva i formiranje ožiljka unutar srca, oko pulmonarnih vena, što blokira električne signale koji su izazivali nestabilan srčani ritam. Kateterska ablacija, u kombinaciji sa ostalim načinima zbrinjavanja pacijenata, može veoma uspešno da leči atrijalnu fibrilaciju. Ako se primeni na vreme, ova procedura može trajno da izleči atrijalnu fibrilaciju u 70 do 80 odsto slučajeva- rekao je dr Dejan Vukajlović, načelnik Laboratorije za invazivnu elektrofiziologiju i elektrostimulaciju Instituta za kardiovaskularne bolesti “Dedinje” objašnjavajući da u Srbiji ima sedam, osam lekara koji su obučeni za izvođenje kateterskih ablacija.
Lista čekanja samo na ovom Institutu sadrži imena oko 1.000 pacijenata. Prema njegovim rečima broj kateterskih ablacija koje se rade u zemljama slične veličine kao Srbija, na primer u Češkoj, godišnje iznosi 2.300 procedura što je 10 puta više nego kod nas.
Atrijalna fibrilacija je najčešća aritmija zbog koje se bolesnici hospitalizuju.
Česta su ponavljana bolnička lečenja, izmene terapije i dopunska ispitivanja, a onesposobljavajući simptomi i komplikacije aritmije značajno opterećuju zdravstveni sistem.
Kateterska ablacija atrijalne fibrilacije danas predstavlja najuspešniji oblik lečenja ove aritmije i efikasnija je od raspoložive medikamentne terapije.
Nakon procedure poboljšan je kvalitet života i bolesnici se vrlo brzo vraćaju normalnim aktivnostima.
ATRIJALNA FIBRILACIJA
- Atrijalna fibrilacija je najučestalija srčana aritmija u kliničkoj praksi.
- Ako se ne leči, atrijalna fibrilacija čak pet puta povećava rizik od šloga, i značajno povećava rizik od srčane slabosti.
- Ova aritmija se odlikuje ubrzanim i potpuno nepravilnim pulsom, krv se ne ispumpava kompletno iz pretkomora i dolazi do stvaranja ugrušaka, koji, ako dospeju u mozak prekidaju cirkulaciju i izazivaju moždani udar.
- Moždani udari izazvani atrijalnom fibrilacijom po pravilu su teži, masivniji, teže se leče, češće se završavaju smrtno.
- Pošto je posledica atrijalne fibrilacije nedovoljno pumpanje srca, ako se ne leči, bolest neminovo dovodi do propadanja srčanih funkcija.
FAKTORI RIZIKA
Najčešći faktor rizika za atrijalnu fibrilaciju je postojeće srčano oboljenje. Češća je među ljudima koji pate od koronarne srčane bolesti, bolesti valvula, zapaljenja srčanog mišića, ili kod onih koji su imali srčani udar, operaciju srca.
Pripremila: Mariota Vlaisavljević
