U ljudskom životu prepoznajemo četiri nivoa postojanja: duhovni, mentalni, emocionalni, fizički. Sva četiri nivoa ili aspekta našeg bića treba da iscelimo, razvijemo i integrišemo u sebi kako bismo bili u balansu, ravnoteži sami sa sobom i u isto vreme zadovoljni svojim životom.
Naš duhovni aspekt je naša unutrašnja suština, naša duša, onaj deo koji postoji izvan vremena i prostora. Povezuje nas sa univerzalnim izvorom i jedinstvom celog života.
Naš mentalni aspekt je naš intelekt, naša sposobnost da razmišljamo i zaključujemo. Mentalni nivo se sastoji od naših misli, stavova, uverenja i vrednosti. Um nam je najveći dar, ali ponekad i najgori neprijatelj.
Naš emocionalni aspekt je naša sposobnost da život duboko doživimo, da se povezujemo sa sobom i drugima.
Naš fizički aspekt je naše telo. Ono poseduje sposobnost da preživi u materijalnom svetu.
Sva četiri nivoa su važna i treba da posvetimo pažnju i razvijamo i isceljujemo sva ta četiri aspekta.
KAKO SE ODVIJA DUHOVNO ISCELJENJE?
Kod nekih od nas se to dešava nakon nekog mističnog iskustva, kao što je npr. bliski susret sa smrću. Kod mnogih pak, to otvaranje se ne događa iznenada, nego strpljivim “radom na sebi”, redovnim molitvama, meditacijama i slično.
Kako najbolje možemo da negujemo svoju želju da se duhovno iscelimo i razvijemo? Baveći se onim što “hrani” našu dušu! Treba da posvetimo više pažnje pronalaženju sopstvene svrhe. Kad god možemo s pažnjom, svešću i energijom da se koncentrišemo na taj trenutak kad smo potpuno sa sobom, počinjemo da crpimo iz te duhovne dimenizje u kojoj doživljavamo osećaj povezanosti, jedinstva i toka.
U našoj “zapadnoj” kulturi velika pažnja se povećuje “činjenju”. Od malih nogu nas uče da budemo što aktivniji, koncentrisaniji i produktivniji. Mnogo ljudi oseća krivicu ako ne rade nešto mentalno ili fizički. Strahujemo da rasipamo svoje dragoceno vreme ako se ne bavimo nečim opipljivim. Doživljaj “postojanja” često smatramo gubljenjem vremena, a ipak ono je važno kao i “činiti”. To vreme “postojanja” obezbeđuje nam odmor i punjenje energijom. Omogućava premeštanje fokusa ka unutra.
Duhovno isceljenje i nastaje kada naučimo da redovno stupamo u vezu sa tim dubljim aspektima svog bića. Duhovna praksa može da bude: molitva, meditacija, boravak i aktivnosti u prirodi, bavljenje nečim kreativnim, ali i svakodnevne rutinske aktivnosti.
KAKO SE ODVIJA MENTALNO ISCELJENJE?
Da bismo pročistili i iscelili mentalni nivo treba da upoznamo misaone uzroke i sistem verovanja i vrednosti na kojima se on zasniva. Svako od nas nosi sa sobom uverenja i vrednosti kojih često nije ni svestan, još od ranog detinjstva, iz porodice, škole, okruženja.
Kao da gledamo svet kroz određene naočare, a da nismo ni svesni da ih imamo. Ako ih primetimo, na nama je izbor, da skinemo naočare i da sagledamo svet drugim očima.
Važno je osvešćivanje uverenja, jer samim tim što smo ih postali svesni, ograničavajuća uverenja će početi da se rastapaju, a ona koja su podržavajuća da se ukorenjuju.
Ovog izazova sam vrlo brzo postala svesna i često ga primećujem kod ljudi u svom okruženju i veoma bliskih ljudi. Prvi korak isceljivanja je prihvatanje onoga što je trenutno istina.
Ne možete suštinski napraviti promenu, ako samo promenite misli.
KAKO SE ODVIJA EMOCIONALNO ISCELJENJE?
Živimo u kulturi koja neverovatno malo razume emocionalni nivo i retki su oni kojima je prijatno da isceljuju upravo ovaj aspekt. Osećamo strah kada treba da “kopamo” po bolnim ranama, a posebno nas plaši da nas bol ponovo preplavi.
Nismo često svesni koliko nas emocionalno isceljenje može osloboditi potisnutog bola za čitav život.
Često dobijamo poruke – oslobodite se svojih potisnutih osećanja, tako što svoje misli fokusirate na ljubav, bezuslovnu ljubav, bez objašnjenja kako to tačno može da se uradi. Onda se dešava emocionalno poricanje, koje je takođe razorno za našu psihu, jer time pokušavamo da odbacimo i isključimo sastavni i važan deo sebe.
Svaku emociju koja se javi treba prihvatiti i pitati se kakav dar nam ona donosi. One su poruke koje nam govore da obratimo pažnju na nešto što nam je potrebno
Suština emocionalnog isceljivanja je sledeća: biti u kontaktu s onim što osećate, biti u stanju iskreno izraziti šta osećamo barem jednom ljudskom biću koje će nas istinski razumeti.
KAKO SE ODVIJA FIZIČKO ISCELJENJE?
Isceljivanje na fizičkom nivou počinje kada se uskladimo sa svojim fizičkim telom koje samo po sebi zna šta mu je potrebno. Mi treba samo da ćutimo i slušamo.
Telo nam jasno i nedvosmisleno pokazuje šta mu je potrebno, a mi treba da to prihvatimo i razumemo. Tradicionalna i oficijelna medicina nas navodi da se fokusiramo na spoljašnje uzroke i načine lečenja bolesti, a da ignorišemo suptilnije, unutrašnje procese isceljivanja.
Zato često sebe smatramo “žrtvom” bolesti koja nas iznenada pogode, navodno bez ikakvog razloga, ne prepoznajući da je ona (bolest) samo krajnja manifestacija onoga što smo kao signal dobijali možda i neki duži vremenski period. Zato se osećamo bespomoćno i nemamo snage da se nosimo s bolešću, jer ne smatramo da smo sami odgovorni za svoje zdravlje. Iz tog razloga preterano smo zavisni od spoljašnjih autoriteta, pa često svoja najsuptilnije i najintimnije odluke prepuštamo medicinskim profesionalcima.
Bolest sama po sebi ne znači negativan događaj, iako nije ugodna. Baš kao i sve drugo u životu bolest je prilka da učimo i rastemo, produbljujemo svoja iskustva. Koliko god da nam je teško da prihvatimo, bolest treba prigrliti kao još jednu priliku da zavirimo u sebe i svoje živote i da iz toga nešto naučimo.
Pobedite sve unutrašnje otpore i usudite se na putovanje po svim svojim nivoima postojanja: fizičkom, emocionalnom, metalnom i duhovnom.
Posle duže pauze 12.juna biće održana još jedna radionica “Četiri nivoa isceljenja”. Cena radionice je 2.000 dinara.
Za sve prijave javite se na 063 773 73 17, a oni koji navedu da su se zainteresovali za radionicu putem našeg portala moći će da ostvare popust od 40 odsto. U tom slučaju pište na mejl j_jovic@yahoo.com.
Ovu radionicu drži Jelena Jović, NLP master i coach sa ličnim iskustvom za temu radionice.
