Pored brojnih prednosti i pozitivnih strana koje razvoj industralizacije donosi u svetu, ovo može imati veoma štetne posledice po sredinu u kojoj čovek živi. Očuvanje životne sredine danas postaje glavni zadatak svakog od nas, ali i pravi izazov. Naime, kada je ekologija u pitanju, potrebne su nam radikalne promene, a na putu do tih promena posebno je važna ekološka osvešćenost. I najmanja promena nekih loših navika može predstavljati veliki pomak za našu planetu. Dovoljno je da svakog dana provedete tek nekoliko minuta u čišćenju svog komšiluka ili da pokupite bačenu plastiku ako je usput primetite u šetnji.
Očuvanje životne sredine i ekološka osvešćenost
U poslednje dve godine naša prestonica je u samom vrhu liste najzagađenijih glavnih gradova sveta. Nije nepoznanica da izloženost zagađenjima iz vazduha može uticati čak i na smrtni ishod. Ovakvo alarmantno povećanje zagađenosti vazduha, ne samo u Beogradu već i širom Srbije, uticalo je na pokretanje različitih inicijativa u vezi sa borbom za čist vazduh, kao i na to da se pitanje rešenja zagađenja stavi visoko na listu prioriteta. Organizovanje protesta, borba protiv klimatske krize i deponija koje gore, odbrana reka, sadnja drveća, recikliranje otpada i biranje ekološki prihvatljivijih rešenja – sve su ovo načini na koje možemo pokazati koliko nam je ekologija zaista važna.
Moramo imati u vidu to da svaka naša aktivnost ima izvesne posledice po životnu sredinu. Postoje neke stvari na koje možemo svesno uticati. Naravno da ne moramo svi odmah preći na ekstremno ekološki stil života. Za početak, važna je svest o vlastitoj odgovornosti – treba najpre krenuti od prepoznavanja nekih svojih osnovnih, potencijalno štetnih navika. Očuvanju životne sredine može se doprineti na mnogo načina, a mi vam u nastavku teksta predlažemo samo neke od njih. Evo kako uz malo truda kroz niz svakodnevnih aktivnosti možemo uticati na očuvanje svoje okoline, a samim tim i planete.
Koliko prevozna sredstva utiču na ekologiju?
U danima kada je zagađenje vazduha estremno visoko trebalo bi automobilski saobraćaj svesti na minimum. Kada je u pitanju potrošnja goriva po putniku, autobusi su zaista ekonomični, a korišćenje javnog prevoza je dobar način za smanjenje energetskog, ugljeničnog otiska. Nažalost, upravo zbog neefikasne mreže javnog prevoza, mnogi od nas koriste automobile i onda kada to nije neophodno. Sistemsko poboljšanje načina funkcionisanja gradskog prevoza zasigurno bi mnogo doprinelo tome da se veći broj ljudi odluči da koristi javna prevozna sredstva (autobus, tramvaj, trolejbus).
Bicikl je energetski najefikasnije prevozno sredstvo. Ukoliko vaše mesto stanovanja nije previše udaljeno od lokacije na kojoj radite, razmislite o tome da idete biciklom do posla. Naravno, onda kada vam to vremenski uslovi dozvoljavaju. Ne samo da ćete smanjiti zagađenost vazduha, već ćete na taj način poboljšati i sopstveno zdravlje i kondiciju. Takođe, razmislite o nabavci elektirčnog trotineta, prevoznog sredstva koje se sve češće može videti na ulicama, a koje, pored praktičnosti, karakterišu i ekološki benefiti. Hodanje je svakako najbolja opcija za stizanje do određene destinacije, pa pešačite kad god je to moguće.
Kontrolisana potrošnja vode i energije
Neka svi uređaji budu isključeni iz struje kada ih ne koristite (npr. punjač za telefon). Isključujte svetlo u prostorijama u kojima trenutno ne boravite i trudite se da koristite štedljive sijalice. Osim toga, redovno čistite filtere na klimi, a mašinu za veš ili za sudove uključujte tek kada budu potpuno napunjene, kako biste potrošili manje vode i struje.
Štedljivo, pametno i racionalno koristite vodu, što znači da kada perete sudove ili hranu zatvarate slavinu kako voda ne bi tekla sve vreme, a isto važi i za pranje zuba ili tuširanje. Koristite hladnu vodu kad god nije neophodno da ona bude topla. Takođe, razmislite o tome da vodu kojom ste oprali voće i povrće iskoristite za zalivanje kućnih biljaka.
Imajte u vidu to da energetska efikasnost utiče i na uštedu vašeg novca. Ukoliko smanjite potrošnju vode i energije, smanjićete i svoje račune. Na kraju ste na dobitku i vi i planeta.
Smanjenje potrošnje plastike znači smanjenje zagađenja okoline
Sama po sebi, plastika nije opasna, ali se, nažalost, ne razlaže, što znači da nije biorazgradiva. Izbegavanje upotrebe plastike je jedan od ključnih načina na koji možete uticati na ekološki prihvatljiviji život. Izbacite iz upotrebe proizvode koji podrazumevaju jednokratna plastična pakovanja. Pokušajte da sve plastične boce, čaše, tanjire i činije za čuvanje hrane zamenite staklenim. Umesto standardnih PVC kesa, koristite cegere, umesto plastičnih slamčica – metalne ili makar kartonske. Razmislite i o kupovini filtera za vodu umesto kupovine flaširane vode. Na ovaj način smanjićete i količinu otpada i zagađenje okoline. Korišćenje klasičnih dopunjivih brijača umesto plastičnih takođe doprinosi zaštiti životne sredine. Isto tako, umesto da svaki put iznova kupujete sredstva za čišćenje u plastičnim flašicama, potrudite se da stalno dopunjavate istu ambalažu. Dakle, pokušajte da se odreknete svih plastičnih proizvoda koji vam nisu neophodni.
Recikliranje kao ekološka misija
Koristite reciklomate ili reciklažne kante za smeće. Sortiranje ambalažnog otpada (plastika, limenke, papirna i staklena ambalaža) i bacanje đubreta u odgovarajuće kontejnere ima za cilj da olakša upravljanje ambalažnim otpadom i da tom otpadu da „drugu šansu“ (recimo plastični čepovi, koji se mogu iskoristiti za pravljenje igračaka). Takođe, uklonite razgradive materije (kao što je npr. hrana) iz ambalaže koju bacate u dogovarjući kontejner, jer se one ne recikliraju. Pre nego što bacite smeće, zgnječite posude, flašice i slične predmete, kako bi zauzeli što manje prostora u kontejneru i kako bi kamion odneo više smeća.
Autor: Marija Mirković