Karijes – kako se izboriti s tom napasti

Karijes je obolenje tvrdih zubnih tkiva i predstavlja jedno od najrasprostranjenijih kada je u pitanju oralno zdravlje. U porodičnoj stomatološkoj ordinaciji “Cvetković” ističu da postoji više teorija o nastanku karijesa.

 

– Danas se smatra da postoji više faktora koji pospešuju njegov nastanak. To su dentalni plak, odnosno mikroorganizmi koji se u njemu nalaze, i to pre svega streptococcus mutans, zatim struktura, hrapavost, oblik i položaj zuba, svojstva pljuvačke, kao i ishrana bogata ugljenim hidratima – napominje stomatolog dr Neda Cvetković.

MOŽE DOVESTI I DO GANGRENE

Kako ona objašnjava, bakterije zubnog plaka razgrađuju ugljene hidrate, pri čemu nastaje kisela sredina (nizak ph). Ovaj proces doovodi do pojačane demineralizacije, odnosno do gubitka kalcijuma sa površine gleđi zuba.

– Ukoliko se ne otklone ovi nepovoljni faktori i ne dođe do remineralizacije, kada dolazi do ugradnje kalcijuma u površinske strukture zuba, razgradnja će napredovati i formiraće se karijesna šupljina. Pacijenti tada mogu osećati bol na hladno, toplo ili slatko, ali to nije uvek slučaj. Često pacijenti misle da nemaju karijes jer ne osećaju nikakav bol – kaže dr Neda Cvetković.

Međutim, bol nekad “dolazi” tek nakon širenja karijesa i zahvatanja živca. Tada se javlja spontani bol, koji se oseti i noću i može da traje satima, a onda je potrebna endodontska terapija, ili drugim rečima vađenje živca.

– Ako se ni tada ne potraži pomoć stomatologa, dolazi do odumiranja pulpe. U prevodu dolazi do gangrene, a bol se može i povući, što pacijenti pogrešno tumače kao ozdravljenje zuba. Ovu fazu karakteriše i veoma neprijatan miris iz usta. Daljim napredovanjem, infekcija se širi i zahvata kost oko vrha korena zuba. To je veoma bolna faza, a ukoliko ima akutan tok zub može boleti i na dodir jezikom – dopunjuje koleginicu i suprugu dr Miloš Cvetković.

ZADRŽAVANJE HRANE POGUBNO

Tada pacijenti često, kako tvrdi naš sagovornik, imaju osećaj da im je zub duži. Nekada organizam nije u stanju da ograniči infekciju, već se ona dalje širi kroz kost sve dok ne dođe do njene površine i sluzokože kroz koje probija. Tada nastaje fistula i kroz nju se patološki sadržaj drenira u usnu duplju.

– Za nastanak karijesa su naročito pogodni svi faktori koji dovode do zadržavanja hrane između zuba i otežanog čišćenja. To znači neispolirane hrapave plombe, plombe koje ne prate prirodan oblik zuba, nepravilan položaj zuba… Postoje i određena mesta na zubima gde se karijes češće javlja, u udubljenjima griznih površina, u predelu kontakta dva susedna zuba, uz ivicu desni. To su tzv. karijes predilekciona mesta – navodi dr Cvetković.

Nasuprot njima, površine na kojima se karijes nikada ili vrlo retko javlja su karijes imuna mesta.

– Kako bismo smanjili rizik od nastanka karijesa, neophodno je pravilno održavati higijenu, smanjiti unos slatkih namirnica, gde spadaju i zaslađeni napici, kao i  redovno posećivati stomatologa – poručuje ovaj stomatolog.

Pripremila: S. Gavrić