Kovid-stres sindromu u vreme pandemije u Srbiji najviše su bili podložni žene, penzioneri, osobe sa osnovnim obrazovanjem i osobe koje su imale psihijatrijsku dijagnozu u prošlosti, pokazalo je istraživanje o uticaju pandemije na mentalno zdravlje ljudi u Srbiji. Ispitivanje 1.200 građana pokazalo je i da su anksiozni poremećaji jedini poremećaji kod odraslih za koje je potvrđeno da su izazvani pandemijom i novim životnim okolnostima.
Najveći stres je ekonomski status
Prilikom predstavljanja rezultata nacionalnog istraživanja o uticaju pandemije na mentalno zdravlje ljudi na tribini „Na kafi sa psihologom”, u organizaciji Hemofarm fondacije, rečeno je da se od početka pandemije 27 odsto ljudi osećalo ugroženo i potišteno zbog stresa izazvanim patnjom za bližnjima, 22 odsto njih prijavilo je stres zbog finansija i ekonomske situacije, a svega se 5,5 odsto ljudi u Srbiji se izjasnilo da je imalo partnerskih problema.
Takođe, više od polovine ispitanika smatra da korona ni na koji način nije uticala na njihov lični, porodični i prijateljski odnos.
Psihijatar Nađa Marić, koja je i profesorka Medicinskog fakulteta i i rukovodilac Službe za naučno-istraživačku i obrazovnu delatnost Instituta za mentalno zdravlje, rekla je:
„Svaka šesta osoba u Srbiji, odnosno oko 700.000 odraslih između 18 i 65 godina, tokom druge godine pandemije, ispunilo je kriterijume za neki od 12 najčešćih psihijatrijskih poremećaja. To nisu tako obeshrabrujući rezultati kada se uporede sa istraživanjima u ostalim zemljama Evrope, po kojima, na primer, u Češkoj 33 odsto populacije ima neki oblik mentalnog poremećaja”.
Rasprostranjene teorije zavere tokom pandemije
Redovni profesor na Odeljenju za psihologiju i u Laboratoriji za istraživanje individualnih razlika Filozofskog fakulteta u Beogradu Goran Knežević tokom istraživanja bavio se terorijama zavere i objasnio da su one umnogome uticale na odluku da li će ljudi pristupiti vakcinaciji.
Naveo je da su zatvoreni, potišteni, mentalno skučeni i tradicionalni ljudi skloniji tome da veruju u teorije zavere i u neku „pozadinsku stvarnost” koja je u interesu određene grupe ljudi – Amerikanaca, vojske, pristalica 5G mreže.
„Okvirno 20 odsto građana u Srbiji potpuno ili delimično veruje u teorije zavere, a slični su rezultati i u zemljama regiona”, rekao je Knežević, prenosi Tanjug.
Usamljenost
Viša naučna saradnica na Institutu za psihologiju u Laboratoriji za istraživanje individualnih razlika Filozofskog fakulteta u Beogradu Ljiljana Lazarević je navela da je 45 odsto ispitanika u uzorku izjavilo da se nikada ne oseća usamljeno, 50 odsto je saopštilo da se ponekad oseća usamljeno, dok je pet odsto izjavilo da su često ili skoro uvek usamljeni.
Istraživanje je sproveo Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu u saradnji sa Odsecima za psihologiju Filozofskog fakulteta uz podršku Fonda za nauku Republike Srbije. Osim što je istraživanje rađeno sa ciljem sagledavanja pandemije, ali i da uputi sve nadležne institucije da se više uključe u prevenciju i lečenje mentalnih bolesti.