Mala Dunja je izlečena, pomozimo drugoj deci koja se bore sa rakom

Hulkove zelene rukavice postale su ovih dana simbol. I to simbol jedne teške, mučne borbe koju vode neka deca u Srbiji. Pod sloganom “I ja se borim” ove godine je obeležen Svetski dan dece obolele od raka. Dunja(5) je samo jedna od malih boraca koja sa ponosom nosi ove moćne rukavice. A njena porodica samo je jedna u nizu koja je prošla iskušenje lečenja ove teške bolesti.

Neda Petrović(33) iz Kaća je frizerka. Lepi događaji su se nizali, brak, a zatim i rođenje prvog deteta, osamostaljivanje na poslu. Uroš(7) je došao prvi na svet, a potom i Dunja(5).

– Moja devojčica se rodila sa tumorom jetre-hepatoblastum. Otkriven je sa njena dva meseca života- počinje priču za portal Zdrava i prava majka koja ne krije užas koji je prošla sa svojim detetom. Ne poriče ni da se i dan danas plaši i živi sa strahom, sa mislima joj se vraćaju sećanja i suze na oči. Iako joj je dete izlečeno.

Kaže de postoji jedna reč koja bi mogla da opiše stanje porodice tada kada su saznali za bolest. Pamti samo ogroman šok, strah, nevericu i bol…

– Znam da sam odmah sebe peispitivala da li sam ja kao majka negde pogrešila. To mi je prvo palo napamet. Preslišavala sam sebe i svoje navike, tokom trudnoće sam se zdravo hranila, nisam pušač. Nije bilo nigeča, a ja sam na sebe preuzela teret. I o svemu sam ćutala. Nisam mogla ni sa kim da pričam.

Neda i njen suprug su u razgovoru sa lekarima odlučili da se njihova Dunja leči u Novom Sadu. Sledile su terapije, neizvesnost, strah, strah i bol.

– Nije lako prihvatiti da vaša tek rođena beba koja ima tek nekoliko kilograma mora da se bori sa tako opakom bolešću. Doktori nam nisu ulivali poverenje… šanse da preživi tako veliku operaciju nisu bile velike. Tu je počela njena prva borba. Probudila se, druga borba je bila sepsa koja je zadesila, pa tek onda terapije.

Godinu dana nakon završetka Dunjinog lečenja Neda odučuje se da se pridruži NURDOR.

– Pre toga nisam bila spremna da pričam i da prolazim ponovo kroz sve to. Kada sam čula da NURDOR organizuju kamp “Ljubavi i  Nade” koji je osmišljen da pruži deci i roditeljima svu stručnu pamoć, pažnju, ljubav, razumevanje, deci zabavu tada 2012. godine odlazimo u Ivanjicu. Prvi kamp je prvenstveno meni pomogao psihički. Razgovor sa roditeljima koji te u potpunosti razumeju, razgovor sa našim divnim psiholozima, volonterima. Dunja je bila isuviše mala da bi sve shvatila, ali tokom tog kampa bila je vesela i nasmejana. za mene, to je bila nada i vera da boji dani dolaze za nas.

– Hvala Bogu naša curica je sada dobro. Ima pet godina. Idemo na redovne kontrole. Na neki način jeste lakše kada prođe tih pet godina jer se tada dete smatra da je izlečeno, ali ni tada niko ne može da vam garantuje. Strah je nešto sa čime naučite da živite. Sve što nam se desilo promenilo je naše živote iz korena, drugačije gledam na sve stvari. Život za mene sada ima drugačiji smisao.