Preporod masaža potiljka je Snežani Pisarić Milić iz Sombora u potpunosti promenila život. Ovo je njena priča…
Kada se sa nekim problemom rodimo, onda on vremenom prestaje biti problem, jer se naučilo sa njim živeti. Kažu, da se na loše ne treba navikavati, ali, dugogodišnji pokušaji da nešto uradim nisu dali nikakve rezultate, naprotiv, izazvali su potpuno suprotne reakcije od očekivanih. Elem, od kako znam za sebe, a i pre toga po pričanju porodice i prijatelja, moje ruke su imale kretnje koje nisam mogla kontrolisati.
Kao da su se negde, nekom nevidljivom silom zglob šake i prstiju spojili, da bih ja pomeranjem jedne izazvala kretanje druge u nekom procentu, orjentaciono do pedeset posto.
Kada je uočeno da to nije nikakva navika, nego moranje, odveli su me doktoru koji me je poslao specijalisti neurologu, sa komentarom da nikada nije čuo da takav problem neko ima. Verovatno ni specijalista nije imao takav slučaj, pa je bilo najlakše dati lekove za smirenje detetu od devet godina, sa obrazloženjem da je to, verovatno posledica opterećenja oko škole, koja mi nije predstavljala nikakav problem, već je bila zadovoljstvo u tom uzrastu.
Ni komentar da sam taj problem imala i sa dve godine, nije ništa promenio. Na sreću, roditelji mi nisu dali da pijem te lekove. Pola veka živim s tim. Internet je pružio mogućnost da istražim da li postoji još neko sa tom „manom“. Nisam pronašla. Kada bih pomenula neurologu za taj problem, upućen bi mi bio pogled iz koga bih sve pročitala. Bilo je to gubljenje vremena. Vremenom, sve više su mi ramena išla napred povlačeći sa sobom i glavu. To je, kažu, posledica posla kojim se bavim, a to je višesatno sedenje za kompjuterom. Jedini lekar, dr Slobodan Lalić iz Gakova, mi je rekao pre mnogo godina, u nekom neformalnom razgovoru, da jedino može biti problem u vratu, upravo u prvom pršljenu – atlasu.
Vremenom, prestala sam i da pitam za to. Izvežbala sam pokrete da je malo ljudi to primetilo, a i oni koji su primetili smatrali su slučajnošću. Bila sam kao drvena lutka koju neko nevidljiv pomera, doživotno joj uplevši konce, prvo u ruke, a potom ramena i glavu.
Odlazak u „Preporod“ bio je potajna nada. Otišla sam bez opterećenja, ne govorivši ništa o tome, nikome. Sam postupak nije dugo trajao. Konstatacija na koji način mi je atlas izmešten, te sama masaža i pritisak bili su malo bolni.
Nakon nekoliko minuta, kao da je pukla brana u telu i krv jurnula svom snagom. Pomislila sam da mi je, opet, neka nevidljiva sila povukla ramena nazad i glavu postavila pravo. Uskoro je usledio predivni osećaj lakoće i tihe prijatnosti, koja još uvek traje. Tek nakon nekoliko sati, na putu kući sam obratila pažnju na ruke. Stisla sam jednu šaku u pesnicu, druga se tek neznatno pomerila, kao neki zakasneli refleks.
Konačno, bila sam slobodna! Konci su popucali, telo se oslobodilo stege, pokreti ruku su odvojeni kao kod svih ljudi na svetu.
Ima li cenu ovoliko olakšanje? Nema! Može li se rečima iskazati zahvalnost? Ne može!
Jedino što mogu je da podelim svoje iskustvo sa drugima. Možda se neko i prepozna…
Atlas je najmanji, najtanji i najlakši pršljen s kojim počinje naša kičma. Ako dođe do izmeštanja atlasa za samo nekoliko milimetara ili stepeni to može da naruši celu koštanu strukturu, ali i ukupno funkcionisanje našeg tela.
Prof. dr Rajner Zajbel, jedan od vodećih stručnjaka za kičmu na planeti, u svojoj knjizi „Naša glava je uvrnuta“ dokazao je da je prvi pršljen ispod lobanje izmešten kod apsolutne većine ljudi na svetu. Atlas je početak svih problema koji se s godinama samo povećavaju. Švajcarac Rene Šimperli shvatio je da je dovoljno opustiti ligamente koji drže atlas, da bi ga sa lobanjom spojio kako treba i oslobodio pritiska nerve i limfne puteve.
On je 400 ljudi na planeti naučio da nameste atlas, a među njima su i osnivači „Preporoda“, Predrag i Filip Đorđević. Sedište „Preporoda“ je u Novom Sadu, a mrežu atlasologa po gradovima možete naći na njihovom sajtu. To je epohalan pronalazak, jer je u pitanju potpuno efikasan metod, i što je najvažnije, bezopasan.
Preporod masaža potiljka izvodi se u opuštenom sedećem položaju, pomoću aparata koji sitnim udarcima masira ligamente koji drže prvi pršljen na lošem mestu. Nakon mesec dana, ponovo se dolazi da se dovrši masaža. Tada se dobijaju informacije o poboljšanju ili mogućim reakcijama koje su znak da je proces samoizlečenja počeo.
Pripremila: L. Bratun
