Ko želi da vozi bicikl, mora da ispuni nekoliko uslova. Prvi je da ima svoj ispravan bicikl i da dobro poznaje njegove mogućnosti. Treba da ima sigurne kočnice, neizlizane gume, zvono i farove, a poželjno je da ima i lanac i bravicu za zaključavanje bicikla. Vozač treba da poznaje saobraćajne propise i da ih poštuje. Iako nas u auto-školama uče da biciklistu tretiramo ravnopravno kao bilo kojeg drugog učesnika u saobraćaju, moje iskustvo poručuje da biciklista na drumu ipak treba da bude veoma obazriv. Još jedan uslov je veoma važan: treba da voli da vozi bicikl. Bicikl se može voziti i u sobi (sobni bicikl), ali to ne može biti zadovoljstvo kao kad ga vozite ulicama svog grada, Zemunskim kejom pored Dunava ili savršenim biciklističkim stazama po Ušću.
Vozim bicikl od malih nogu. Vožnja mi je postala svakodnevna potreba i kad god vrmenske prilike dozvoljavaju, ja sam spremna da izađem sa biciklom na zemunske ulice i uživam u vožnji. U mom kraju nema biciklističkih staza, ali to mi nije prepreka. Živim u Zemunu za koji se smatra da je ravan, ali tek kad vozite bicikl, uočite da ima dosta ulica u kojima morate da savladate uzbrdice. To mi prija, jer me tera da svoje nožne mišiće što više aktiviram.
Dok vozite bicikl, imate priliku da višestruko uživate: uživate u prirodi i svežem vazduhu, u ulicama, rascvetalim krošnjama drveća, travnjacima, lepim zgradama, terenima za igru dece… Uživate u brzini koju sami podesite, u vetru ili sunčevim zracima, u sigurnosti da vas niko ne može zaraziti, ali ni da vi ne možete nikog zaraziti, da za mnogo kraće vreme možete stići od tačke A do tačke B ne koristeći ni kola ni vozila gradskog saobraćaja i da pritom ne trošite nikakvo pogonsko gorivo sem snage svojih mišića. Začas možete stići do prodavnice, biblioteke u kraju, samoposluge, do prijatelja u susednom naselju, a leti i do plaže na Lidu.
Bicikl je omiljeno prevozno sredstvo u mnogim gradovima sveta. U Danskoj, u Nemačkoj, Austriji, Mađarskoj, Skandinavskim zemljama vozi se kad god je moguće. Tamo je on ravnopravno prevozno sredstvo za koje postoje posebne staze, soške za parkiranje, biciklistički servisi za hitnu popravku, kao i stanice za iznajmljivanje bicikala. Poslodavci zaposlenih koji biciklima dolaze na posao, daju im stimulativnu povišicu, jer znaju da će im takvi radnici biti zdraviji od onih koji kolima dolaze na posao. U promociji vožnje bicikla učestvuju mnoge javne ličnosti, a posebno i predsednici i premijeri određenih država. Bicikl svako od nas može da kupi. Dovoljan je motiv i polugodišnje ili jednogodišnje usmerenje štednje od džeparca na taj cilj. Ma koliko se nekome bicikl činio nekomfornim vozilom, on je za rekreaciju, za zdravlje, za osećaj slobode i radosti nezamenjiv. I znaj, kad god voziš bicikl, čuvaš zdravlje i produžavaš život, štediš neobnovljivu energiju, ne zagađuješ životnu sredinu i boriš se zdravije i humanije stilove života!
Tekst: Prof. Svetlana Gradinac
