Maja Tinova je dete razvedenih roditelja. Izuzetno teško podnela tu promenu svog porodičnog života, što je ostavilo dubok trag. Život nije bio blagonaklon, pa su se nedaće nizale, a danas sa 47 godina ona je rešena da svoje iskustvo pretoči u svesrdnu pomoć i podršku ženama koje su na bilo koji način i iz bilo kog razloga ostale bez snage i motiva da hrabro koračaju i bore se za svaki novi dan. Tako je nastalo Udruženje “Računajte na nas- podrška ženama” sa ciljem da svaka žena bude pobednica.
“Moja sreća je što se majka udala za predivnog čoveka koji me je gledao bolje nego što to čine mnogi biološki očevi. Kao student psihologije, imala sam tešku saobraćajnu nesreću. Tom prilikom gine moja najbolja prijateljica, koleginica sa fakulteta. Ja sam bila u komi dve nedelje sa izuzetno teškim povredama. Niko nije verovao da ću preživeti, lekari su rekli: samo Bog i mladost su joj u pomoći, medicina je uradila šta je mogla. Lomljena kičma, kuk, karlica, rebra. Učila sam ponovo da hodam, govorim, a moje telo nije bilo isto. Zabranjeno mi je bilo da ikada više podignem bilo šta teže od kašike. Automatski sam trebala da dobijem invalidsku penziju”, počinje svoju priču Maja koja se uprkos takvim prognozama udala i rodila sina.
“Moj sin više nije video oca, a ima 26 godina. Radila sam. Nosila gajbe… Udala sam se i drugi put i iz tog braka imam još jednog sina od 20 godina. Bio je to težak brak. Alkohol, psihičko, fizičko zlostavljanje mene, dece. Taj brak se okončao. Posle osam godina dobila sam otkaz na poslu, počela sam da radim sve i svašta. Radila sam tri posla, spremala kancelarije rano ujutro, radilla u autoperionici i onda spremanje stanova do kasno u noć. U međuvremenu sam imala velikih problema sa zdravljem, još operacija… Ali, svrha mog života je ljubav, da volim i budem voljena, a moja najveća satisfakcija je vratiti čoveku osmeh na lice. Imala sam često velike emotivne krize. Tragala sam za sobom, svojom suštinom. Nije bilo odgovora… Završila sam Visoku strukovnu školu za obrazovanje vaspitača i počela sam da radim u struci. Dobila sam svu onu iskrenu, bezuslovnu ljubav u zagrljaju moje dečice. Pre pet godina upoznajem mog sadašnjeg supruga. Dobila sam partnera kakvog sam sanjala…ali… Moje već jako narušeno zdravstveno stanje je bivalo svakim danom sve gore. Pre dve i po godine sam pala, slomila nogu. To mi je donelo još zdravstvenih komplikacija, noga je bila više od pet meseci u gipsu, ja ne pokretna. Dugo je trebalo dok sam ponovo prohodala i došla do momenta da mogu da budem funkcionalna. Mislim da sam tada dotakla dno, a odgovor na moja pitanja i sumnje je usledio kroz poziv meni totalno nepoznate žene da se priključim jednoj poslovnoj online ženskoj grupi. Te dame su bez obzira na posao meni ujedno bile i podrška. Trebalo mi je par meseci da u radu sa njima shvatim da imam sopstvenu viziju o Udruženju žena gde ćemo svakog momenta jedna drugoj biti podrška. Tako kreće da se rađa naše Udruženje “Računajte na nas – podrška ženama”. Okružila sam se ženama koje su srcem umele da čuju moje srce i želju da pomognemo što većem broju žena da shvate da pored nas nikada više ne bi morale da budu same”, priča Maja.
Danas, kada je ostvarila svoj san ona navodi da je njeno životno iskustvo vodilo u težnji da oko sebe okupi žene koje veruju i imaju snagu da se pokrenu, da vide stvari drugačije i da se izvuku iz uloga žrtve.
“Svim ženema najviše znači osećaj pripadnosti i apsolutne slobode da se otvore i kažu sve što im je na duši, jer znaju da ćemo ih zaista čuti, a ne samo “saslušati” reda radi. U potpunosti se osećaju kao da su u najtoplijem porodičnom okruženju, koje im uvek pruži zagrljaj duše i ogromnu podršku u prevazilaženju bilo kog izazova sa kojim se suočavaju. Zajednička crta svih žena je izuzetno izražena empatija, zatim neshvaćenost ili izopštenost iz društva. Svima im je potrebno ono malo što jednoj ženi treba da bi istinsku sreću i ljubav osetila: lepa reč – koja ne košta ništa, a tako puno znači”, kaže naša sagovornica koja iz iskustva navodi i da se žene teško obraćaju za pomoć. U velikom grču su, strahu od osude okoline, neshvaćenosti njihovih najbližih.
Ono što izdavaja ovo Udruženje koja okuplja žene Srbije, ali i iz regiona i Kanade je što sve funkcioniše online i postoje zatvorene Facebook i Whatsap grupe. One se ne poznaju lično, već su se upoznale i funkcionišu kao velika porodica, online. Upravni odbor Udruženja čine četiri žene iz: Novog Sada, Petrovca na Mlavi, Varvarina i Bremena, a rad se odvija preko društvenih mreža.
“Naša vizija je da dopremo do što većeg broja žena kao stubova porodice – osnovne ćelije društva, sa područja Balkana, inostranstva i ukažemo im na činjenicu da pored nas nikada više ne bi morale da budu same, da ćute, trpe, žive teške šablonske živote. Sve smo mi jake žene, majke, kraljice! Nema toga što žena ne može ako samo poželi. Ali… U suštini svake od nas čuči večita briga za naše najmilije, večita potreba da svima pomažemo, večito saosećanje sa svima, osetljive smo, ranjive, zaboravljamo koliko vredimo… Često smo iscrpljene i pomislimo: “Ne mogu više…” Svima nam je u datom momentu potreban neko ko će nas makar dušom zagrliti, pružiti nam ruku prijateljstva i podrške i reći nam od srca: NE BRINI, NISI SAMA!!! Zato smo MI tu, a očekujemo sve koje žele da UVEK imaju na koga da se oslone i da znaju da su maksimalno podržane i prihvaćene zajedno sa svim svojim emocijama”, kaže Maja koja navodi da je želja njena, ali i celoupnog tima da što više rade na emancipaciji žena, edukaciji kroz razgovore, radionice i predavanja.
Iako najčešće dobijaju zahteve za novčanu i materijalnu pomoć, pokušavaju da preko humanitarnih akcija pomognu jer same nemaju sredstva, pa im je potrebna pomoć donatora.
“Za jednog divnog dečaka smo obezbedili invalidska kolica u najkraćem mogućem roku. U grupi su trenutne akcije pomoć Vukosavi Disić i njenoj ćerkici Kristini, kao i humanitarna akcija: OBUCIMO NAŠE MATURANTKINJE. Imamo sjajne ideje za autorske projekte na kojima ćemo raditi u narednom periodu. Takođe, od septembra nam je u planu da pokrenemo mušku grupu podrške, pod nazivom: OVAKO SE ČUVA I POŠTUJE ŽENA”. Verujemo da ćemo uspeti da realizujemo svoje planove”, zaključuje Maja.
Podrška i razgovor su put do osmeha
Jedna od žena koja je utehu i pomoć našla u Udruženju “Računajte na nas- podrška ženama” dolazi iz Bosne i Hercegovine. U Švedskoj živi četiri godine. Zbog njene životne priče identitet joj je zaštićen, ali ovo je njena priča.
“U nasilnom braku sam bila 12 godina, rodilo se i troje dece. Kad smo došli u Švedsku, imali smo želju da deci obezbedimo bolji život. Jedno od njih ima i posebne potrebe, on mi je bio glavni motiv da idem za boljim životom. Moj bivši suprug nije bio za to, jer ovde za nasilnika i alkoholičara nema slobode. Jedva sam ga nagovorila. Inače, većina naših parova ovde kad dode prolazi kroz bračne krize. Kod mene su problemi krenuli na samom početku braka i trajalo je dok sam ja imala snage da trpim. Jedne večeri smo se posvađali zbog gluposti. Kao i uvek, bio je pijan. Palo je mnogo ružnih reči i u jednom momentu rekao je DA SAM TE VIŠE TUKAO SAD BI TI BILA ŽENA. Odgovorila sam mu DA SI ME SAMO MALO VIŠE VOLEO, VIDEO BI DA IMAŠ ŽENU. Skočio je na mene i stavio na jastuk preko lica govoreći da će me ubiti i da mi je ovo zadnja noć ćivota. Jedva sam se izvukla i nekako ga umirila. Pijan je zaspao i ujutro kad je otišao na posao u pidžami sam otisla s decom do vrtića, tu sam jednoj od zaposlenih rekla šta mi se dešava i ona je pozvala policiju. Stvorili su se tu nakon pet minuta i uzeli mi izjavu. Od tada sam s decom u Sigurnoj kući. Kao i svaka žena, tražila sam odgovore na pitanja, tražila sam informacije o nasilnicima, raznoraznim poremećajima koji dovode do takvog ponašanja, tražila sam žene koje su prošle slično iskustvo. Trpela sam dosta pritisaka od svoje porodice, tražila sam prijatelja. Pronašla sam stranicu na fejsbuku bogatu informacijama koje su meni baš tad trebale. Bila sam u teškom psihičkom stanju, plašila se svih i svega. Na jednoj objavi sam ostavila svoj komentar, a onda mi se Maja javila. Počele smo da razgovaramo, podelile naša iskustva, odmah me ona zatim upoznala s grupom i rekla mi da joj je san da postane udruženje tako da može da pomogne što više žena. Upoznala sam divne ljude u ovoj grupi. I što je najvažnije vest o ovom udruženju se širi i van granica Evrope. To me čini jako srećnom. Maja je žena sa teškim životnim iskustvom, a svoju priču pretvorila je u lek za mnoge žene i njihove tuge. Na taj isti način je spasila i mene.
Izvor: Zdravaiprava
