Na čudesnu Staru planinu krajem leta stigle su 25 žena iz devet evropskih država, prenosi sajt Priče sa dušom. Čak i da me Katarina Milenković, predsednica Centra za negu čoveka i prirode Ama i osnivačica pokreta WWOOF Srbija nije mesec dana ranije pozvala na centralnoevropsko okupljanje poljoprivrednica 2015. u Vrelu, nedaleko od Visočke Ržane, mogao sam to da saznam dok sam u Pirotu čekao na prevoz, jer se i u muzeju, na stanici, a i na zelenoj pijaci šuškalo da se nešto zanimljivo gore dešava.
Iako je najlepša vest tih pet dana bila da su žene iz devet evropskih država stigle na čudesnu Staru planinu, predstavnici lokalnih, a ni nacionalnih medija kao da nisu imali snage da se popnu na oko 700 metara nadmorske visine i pobegnu od 35 septembarskih stepeni. Nije mi smetalo to što sam bio jedini novinar na licu mesta, ali je bio izazov imati ispred sebe više od 30 Priča sa dušom.
RECEPT ZA PRIVLAČENJE GOSTIJU
Avionom preko Sofije, automobilima sa decom, muževima i majkama i autobusom, 25 učesnica stigle su iz Italije, Češke, Mađarske, Hrvatske, BiH, Crne Gore, Rumunije, Makedonije i Srbije, ne bi li razmenile svoja znanja i proizvode, naučile nešto novo na radionicama posvećenim tržištu organskih proizvoda i prodaji, i upoznale se sa kreativnim farmerkama koje se bave organskom proizvodnjom, i koje primaju vufere u svoja domaćinstva (volonteri na organskim imanjima).
Tek što sam ušao u Centar za posetioce Vrelo, bilo je vreme da krenemo u posetu Dušici Petrov koja se od 2007. godine bavi seoskim turizmom u selu Slavinje. Kad je shvatila da nema gosta koji kući nije poneo neki od njenih organskih proizvoda, ova penzionisana radnica štamparije, počela je sa većom proizvodnjom.
– Glavno jelo našeg kraja su punjene paprike, pite i kačamak sa ovčjim mlekom. U mojim proizvodima je sve što raste kad dođete na Staru planinu: samoniklo bilje, borovnice, divlja kupina, divlja malina, šipurak, divlja jagoda… Noćenje je 600 dinara, a nudim i pun pansion. Pravim i sapune, vezem – deklamuje Dušica.
ŽIVOT JE ODVEO NA SALAŠ
Vesna Vider, inženjer pejzažne arhitekture prevalila je 530 kilometara sa severa Bačke, i na nekoliko dana ostavila svoju bio-baštu Perenus u selu Male pijace, kako bi se pridružila uspešnim poljoprivrednicama koji su stigli na Staru planinu. Predstavljanje koje je u sali izvela pred učesnicama, ponovila je i meni za laptopom.
– Pre 15 godina život me je iz Novog Sada odveo na salaš između Subotice i Kanjiže, gde živim sa suprugom Bencom. Iako oboje radimo u oblasti zaštite prirode, hteli smo još bliskije da živimo sa prirodom. Bavila sam se proizvodnjom kontejnerskih sadnica, začina i lekovitog bilja i drugih trajnica. Počela sam na klasičan način i posle prešla na organski uzgoj pod slamom, sa korišćenjem komposta koji pravim od košene trave, otpadaka iz kujne i bio-mase iz jezera. Imam i dosta cveća, ali i povrća poput paradajza, crnog i belog luka, spanaća, blitve, pasulja, šarenog kukuruza, bundeve – priča mi Vesna.
Sociološkinja Orsolya Kovacs dugo je radila u nevladinim organizacijama, a danas je slobodna umetnica koja sarađuje sa malim zajednicama na jugu Mađarske. U leto 2014. godine sa svojim momkom preselila se u selo Tésenfa sa oko 180 stanovnika, gde su kupili staru, skoro uništenu kuću od blata i 45 ari zemljišta. Iako su je obnovili, ona kaže da njihova avantura tek počinje, pogotovo jer su zasadili povrće i planiraju da iskoriste mogućnosti ruralnih zajednica. Članovi su WWOOF zajednice i jedva čekaju da ugoste volontere iz celog sveta.
A Italijanka Edi Franceska Rossato i Snježana Kokanović iz BiH uveliko su članice te organizacije, a volonteri ih čak „menjaju“ na farmama dok su one na Staroj Planini.
– Do pre pet godina vodila sam farmu sa suprugom, ali kada je otišao, sve radim sama. Živim blizu Parme, imam konje, zečeve i kokoške i uzgajam organsko povrće. Otvorila sam i mali hotel u kojem ljudi koji vole prirodu mogu da odsednu. Ovo je prvi put da učestvujem na nekom skupu poput ovog i srećna sam što sam ovde – rekla mi je Edi, ljubiteljka konja i trener jahanja.
OBOŽAVA BUNDEVE I IMA NJIHOVU KOLEKCIJU
Njena zemljakinja Deborah Armiento, diplomirana biološkinja, dobitnica je glavne nagrade na Nacionalnom takmičenju za najboljeg poljoprivrednika. Posle radnog iskustva u Milanu, preselila se u selo i na Staru planinu gde je otvorila farmu na kojoj sa porodicom živi u skladu sa Majkom Prirodom i očuvanjem biodiverziteta.
– Obožavam bundeve i imam kolekciju od 60 jestivih. Negujem retke vrste, a sveže ili zapakovane proizvode prodajem on-line ili direktno na farmi. Pravim i senf, džemove bez šećera, sirupe, sokove, kao i sveže testenine od organskog brašna mlevenog kamenom – pojasnila mi je.
Sve ove žene su toliko svestrane i vredne da je nemoguće pobrojati čime se sve još bave: proizvodnjom meda, kozjeg sira, branjem lekovitog bilja, pravljenjem sirupa od bosiljka, izradom sapuna… Koliko je ovaj susret bio pun pogodak, video sam dok su razmenjivale semena i pričale o tome šta su sve naučile i gde će se ponovo okupiti. Neki su odmah sa reči prešli na dela, pa su Kristina i njen suprug Marian iz Češke nakon Stare planine produžili do Dragane i Nenada iz Grocke, da vide njihove pčele i upute se u proizvodnju meda.
Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com
Foto: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com, privatni album
