Briga je mentalna navika koja troši mnogo naše energije i osim što ničemu ne služi takva navika je i štetna. Brinuti znači gajiti negativne misli koje čine da se osećamo loše, a ako brinemo o nekome mi .osim sebi, činimo loše i toj drugoj osobi jer joj zapravo na taj način šaljemo negativnu energiju, kaže Dragama Bačanel, lajf kouč, učiteljica meditacije i vežbi energizacije.
Briga je negativno razmišljanje o budućim događajima, a kako mi svojim mislima kreiramo realnost onda nam u svakom slučaju takve misli ne trebaju i potrebno ih je iskoreniti.
Što bolje razumemo sebe i svoj misaoni proces to ćemo lakše promeniti način razmišljanja i iskoreniti ono što nam ne služi i zato ću u ovom tekstu odgovoriti na pitanje zašto brinemo, odakle ta navika dolazi i zašto je koristimo, kao i opisati neke tehnike kojima možemo promeniti takvu našu naviku.
Briga kao porodična navika
Dragana Bačanek kaže da je jedan od razloga zašto brinemo i zato što smo to gledali u detinjstu.
– Briga je između ostalog navika koju smo usvojili odrastajući pored ljudi koji imaju takvu mentalnu naviku. Ona je duboko ukorenjena u mojoj porodici, naročito po ženskoj liniji. Sve osobe koje su bile oko mene tokom odrastanja (mama, baba i tetka) bile su izuzetno zabrinute. Naravno, odrastajući u takvom okruženju usvojila sam i sama brigu kao nešto neophodno da bi živeo i pokazivao svoju jubav prema dragim ljudima (briga jednako ljubav) i bilo mi je potrebno dugo godina rada na sebi da je samo smanjim na prihvatljivu meru. Kako je bilo kod vas? Da li su i vaši najbliži brinuli?Da li ste i vi brigu doživljavali kao ljubav?
Briga kao način da zaštitimo sebe
Svako negativno razmišljanje ima svoju svrhu, a to je najčešće zaštita, tako je i briga nešto što smo pogrešno usvojili kao strategiju da zaštitimo sebe.
Brinući se mi verujemo da vodimo računa o sebi.
Zašto je to tako?
U prošlosti se desio neki događaj koji nas je zatekao nespremne i zaboleo, te smo doneli odluku da nas više ništa neće zateći nespremne i zadati nam toliki bol. Tada smo zaključili da ćemo se predviđanjem negativnih događaja u budućnosti zaštititi od bola. Doneli smo pogrešan zaključak da ako se dovoljno pripremimo za različite scenarije negativnih ishoda da će manje boleti neželjeni događaj ako se desi u budućnosti (što nije tačno jer koliko god da se pripremamo i brinemo nećemo umanjiti bol kada se nešto loše zaista i desi).
Neki deo nas je to usvojio kao strategiju koja nam daje osećaj kontrole nad situacijom. Naravno to je samo iluzija jer jedinu kontrolu imamo samo nad našim mislima i reakcijama, a nikakvu nad situacijm i onim što će se desiti.
Kako promeniti mentalnu naviku brige
Najpre je potrebno da prepoznamo sopstveni misaoni proces i da ga prihvatimo. Zatim da osvestimo taj deo sebe koji brine i obratimo mu se sa „Vidim te“, „Hvala ti što želiš da me zaštitiš“, „Dajem ti dozvolu da prestaneš da brineš“, „Sada bih želela da mi pomogneš da stvari vidim istinitije“. Znači, ne odbacujemo taj deo sebe (koji misli da nas štiti) već ga prihvatamo i dajemo mu malo drugačiju ulogu. Mentalno izgovorite sebi „Bezbedna si“ „ Tu sam da te zaštitim“ i zapitajte se „Šta je istina“. Dopustite da odgovori stignu. Nemojte ići u previše pozitivne izjave, dovoljno je da krenete u neutralnom pravcu i osetićete olakšanje a i drugi delovi vas će vam poverovati.
Što češće budete radili ovaj proces to će se vaš sistem zaštite menjati u nešto zaista konstruktivno.
U svoju praksu afirmcija (ako ih nemate uvedite to kao deo dnevne rutine) možete koristiti i onu Lujzinu koju baš volim i koja često učini da udahnem još dublje (znak da deluje) „U mom životu sve je dobro“ „Bezbedna sam“ – savetuje Dragana Bačanek.
Briga kao saboter lepšeg i bolje života
Naišla sam na još jedno objašnjenje brige koje mi se čini odlično i to u knjizi „The Big Leap“ gde Gay Hendriks objašnjava brigu kao način da sabotiramo sebe i onemogućimo sebe da se osećamo dobro. U ovoj knjizi on obrađuje fenomen koji naziva „Problem gornje granice“ tj. meru u kojoj možemo da prihvatimo količinu dobrog i uspešnog života. Brigu naziva jednim od načina koji koristimo kada hoćemo da ograničimo sebi da se osećamo dobro i da uživamo u lepom.
Daću vam primer gde to uočavam u mom životu. Sedim sa decom i nešto se baš dobro zabavljamo i osećam veliku zahvalnost za to što su zdravi, puni energije, dobri i što imamo ovako lepe trenutke, a onda u nekom momentu ni iz čega me stigne crna misao o nekoj katastrofičnoj situaciji koja bi se mogla dogoditi njima (potpuno je fascinantno šta sve može da mi padne na pamet). Takvo mentalno ponašanje prepoznajem kao „ problem gornje granice“ i sopstveni način da sebe onemogućim da uživam u onome što je dobro.
Ako uočite da vam se ta briga javlja kao uzbuna za granicu koju ste sebi postavili ka sreći, uspehu i izobilju onda nam Hendriks predlaže da koristimo mantru „Širim se za izobilje, uspeh i ljubav i tako inspirišem i ljude oko sebe na isto“.
Nežno i strpljivo u procesu odvikavanja i zamene
I ovde je važno da budemo nežni prema sebi, da razumemo da smo nekada pribegli ovoj strategiji jer je to bilo najbolje što smo znali i umeli i da lagano sa razumevanjem menjamo misli.
Nemojte očekivati da će se promena dogoditi u trenutku, potrebno je vremena da se promeni način na koji dugi niz godina razmišljamo i brinemo i zato imajte puno strpljenja za sebe (i to strpljenje nam može biti potpuno novo, jer možda niko nikada nije imao strpljenja za nas).
Izvor: Zdravaiprava
