U partnerskom odnosu, pored emocija, seksualne i intelektualne komponente, važnu ulogu igra i duhovna razmena. Nju nije lako sasvim razumeti jer nije vidljiva, ali je vrlo značajna, ističe za portal Zdrava i prava psihoterapeut Vesna Cicivas.
– Duhovnost vezujemo za sistem uverenja osnovne egzistencije, odakle dolazimo, smisao postojanja tokom življenja i zagrobni život. Obično razlikujemo vernike, odnosno teiste, i one koji ne veruju u boga, ateiste. Razlike među ljudima po pitanju boga nisu pogrešne. One uvek provociraju na razmišljanja – napominje naša sagovornica.
Prema njenim rečima, put sticanja vere u boga je uvek autentičan za svakog čoveka. Ta duhovna rola u životu svakog od nas veoma je bitna.
– Većina ljudi veruje u boga po tradiciji, a manji broj ljudi je “stigao do boga” individualno, svojim sopstvenim putem. Suština je ista. Verovanje u boga znači duhovnost, smisao i uverenje da postoji bog pre, za vreme i posle naše egzistencije. Da nas on pokreće, vodi i daje nam smisao – objašnjava Cicivas.
Ateisti mogu da žive moralno, po božijim zapovestima, ali oni ne veruju u boga, već smatraju da je sve ovde i sada. Oni često naginju materijalizmu i konformizmu. Kako kaže Cicivas, upravo iz ovakvih razlika, u korenu svakog čoveka proističu i različiti stavovi i ponašanje u partnerskom životu.
– Svaki pojedinac unosi u partnerski život svoja uverenja, stavove i ponašanja. Ako se to uklapa među partnerima oni se razumeju i lakše žive. Ako su vernici sličnije misle o braku i porodici, manje pomišljaju na razvod. S radošću slave slavu (u pravoslavlju), i poste za vreme verskih praznika. I to ih povezuje i jača njihov partnerski odnos ili brak – naglašava Vesna Cicivas.
Tolerancija ima ključno mesto kada je u pitanju duhovna razmena između partnera.
– Ona je bitna odrednica i kada se govori o razlikama u ovoj komponenti partnerskog života. Kako mogu da se slože jedan vernik i jedan ateista? Samo ako su tolerantni. Na spoljašnjem nivou razlike u duhovnosti nisu vidljive, ali je na unutrašnjem planu osobina ličnosti ukomponovana u strukturu ličnosti – kaže ona.
SPOJITE MAKAR DVE KOMPONENTE
Prema mišljenju psihologa, svaki partnerski odnos zavisi od četiri komponente, a što je više komponenti uklopljivo kod para to je odnos jači i kvalitetniji. Radi se o emotivnoj komponenti (razmeni emocija), telesnoj ili seksualnoj komponenti (odnosno razmeni), intelektualnoj razmeni i duhovnoj. Stručnjaci tvrde da je neophodno da se poklope barem dve komponente da bi jedno partnerstvo funkcionisalo.
Pripremila: S. Gavrić
