Izabrani lekar ubuduće će moći pacijentima da otvori dvostruko duže bolovanje – do 60 dana, dok će ženama obolelim od raka, kojima je odstranjena dojka, ubuduće rekonstrukciju ili korekciju dojki plaćati država.
To su samo neke od novina predviđene nacrtom Zakona o zdravstvenom osiguranju, koji bi pred poslanicima u parlamentu trebalo da se nađe na jesen, a od 1. janura naredne godine da počne da se primenjuje.
Predloženo je i da osnov za naknadu zarade tokom bolovanja bude prosečna plata u prethodnih 12 meseci, a ne kao do sada – poslednja tri meseca, a razlog su, kako se navodi, uočene zloupotrebe.
“Dato je ovlašćenje izabranom lekaru da može da utvrdi dužinu privremene sprečenosti za rad i pravo na bolovanje do 60 dana. Za taj period isplata će ići kao i do sada, prvih mesec dana na teret poslodavca, a od 31. dana će ta obaveza preći teret RFZO”, rekla je Tanjugu pomoćnica ministra zdravlja Slađana Đukić.
Ona dodaje da je predloženim izmenama zakona data mogućnost lekaru specijalisti da može da izda uput za stacionarno lečenje pacijenta, ako proceni da je to potrebno.
Definisan je i paket zdravstvenih usluga ili broj i vrste pregleda, analiza i intervencija, što do sada nije bilo prezicirano, a regulisano je i uvođenje dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, koje bi pokrilo usluge koje nisu u obaveznom zdravstvenom paketu.
Novina je i da će žene kojima je zbog karcinoma uklonjena jedna ili obe dojke ubuduće rekonstrukciju ili korekciju dojki dobiti o trošku države.
“Prihvaćena je inicijativa udruženja žena koje su operisane od raka dojke i kojima je odstranjena dojka, da im se na teret obaveznog osiguranja obezbeđuje korekcija druge dojke”, naglasila je Đukićeva.
Nacrtom Zakona akcenat je stavljen i na skrining programe – preventivne preglede, za sve građane, a troškove će snositi RFZO za osigurana lica, a za one koji nemaju overenu zdravstvenu knjižicu troškove će snositi država.
Đukićeva je rekla da se preventivni pregledi organizuju kako bi se sprečilo oboljvanje od najtežih vrsta bolesti, jer otkrivanjem bolesti u ranoj fazi veće su šanse za izlečenjem.
Oni koji se ne odazovu na poziv za preventivni pregled nekoliko puta, a ne opravdaju izostanak, gube kasnije pravo na lečenje te bolesti o teretu države, ali samo u slučaju da obole do sledećeg ciklusa pozivanja.
Pomoćnica ministra kaže da su sankcije predviđene kako bi se na neki način apelovalo na građane da se odazivaju na skrining preglede, koji su važni da bi se predupredilo obolevanje od najtežih vrsta bolesti.
“Građani se ne sankcionišu ako se ne odazovu na prvi poziv, već ukoliko se ne odazovu na više poziva za skrining program i tek tada gube pravo na lečenje ukoliko obole od te bolesti za koju je organizovan preventivni pregled”, naglasila je ona.
Prema njenim rečima, građanima se ostavlja mogućnost da se više puta odazovu pozivu ili opravdaju izostanak ukoliko su sprečeni, u suprotnom gube pravo na lečenje.
Tokom boravka u inostranstvu predlog je da Republički fond za zdravstveno osiguranje plaća troškove hitne medicinske pomoći pružene u inostranstvu, u slučaju da pacijent pre odlaska na put nije nabavio potvrdu o korišćenju zdravstvene zaštite.
“Akcenat je stavljen i na palijativno zbrinjavanje, koje sada po nacrtu zakona o zdravstvenom osiguranju ide 100 odsto na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja i pruža se osiguranim licima, bez obzira na činjenicu da li im je overena zdravstvena knjižica ili ne”, kazala je Đukićeva Tanjugu.
Novina je i za roditelje dece bolesne od raka, teškog oštećenja moždanih struktura i drugih teških oboljenja, da će imati pravo na bolovanje tokom kompletnog lečenja deteta do njegove 18 godine i primaće 100 odsto zarade.
Do sada su roditelji imali pravo na bolovanje od svega četiri meseca, a nadoknada je iznosila 65 odsto plate.
Đukićeva kaže da je Zakon o zdravstvenom osiguranju jedan od sistemskih zakona i ovih dana je predviđeno da uđe u proceduru organizovanjem javne rasprave, gde će svi zainteresovani moći da dostave svoje predloge i mišljenja kako bi se eventualno predlog korigovao.
“Zakon ovih dana ulazi u proceduru. Minimalni rok za javnu raspravu je 20 dana, zatim ide pred poslanike u parlament i do kraja godine bi zakon trebalo da bude usvojen”, zaključila je pomoćnica ministra zdravlja Slađana Đukić.
