Čim se ujutru probudite, popijte dve čaše mlake vode! To će pokrenuti rad unutrašnjih organa, a dobiće i neophodnu energiju potrebnu za radne obaveze koje su pred vama.
Čim se ujutru probudite, popijte dve čaše mlake vode. To će pokrenuti unutrašnje organe, a dobiće i neophodnu energiju posle spavanja. Ali, to nije dovoljna količina, da bi ste se osećali dobro. Naime, voda ima višestruku ulogu u organizmu. Neophodna je za metabolizam i normalne fiziološke funkcije, obezbeđuje unos esencijalnih materija kao što su kalcijum, magnezijum i fluor, a učestvuje i u izbacivanju toksina iz vitalnih organa. Takođe, donosi hranljive materije do ćelija, hidrira kožu, održava normalnu telesnu temperaturu i pritisak.
PROSTA MATEMATIKA
Koliko vode treba popiti može da se izračuna prema potrošnji kalorija tokom dana. Savetuje se da se uzme 100 ml vode na svakih 100 potrošenih kalorija. Dnevni unos može da se preračuna i u odnosu na stopu bazalnog metabolizma. Žene telesnu težinu treba da pomnože sa 23, a muškaraca sa 24. Na dobijenu cifru treba dodati i utrošene kalorije prema aktivnosti, 500 za osobu koja ne vežba, a 1.000 za osobu koja ide u teretanu, trči ili slično. Dobijeni zbir podelite sa 200, i dobićete broj čaša od 200 ml koje treba tokom dana da popijete.
Treba da vodite računa i kada ćete popiti čašu vode. Istraživanja su pokazala da od jutra do večeri, postoje četiri termina kada moramo uzeti tečnost, i kada ona najviše doprinosi dobrom funkcionisanju organizma. Osim jutarnje doze, stručnjaci savetuju uzimanje tečnosti pre ručka, pre tuširanja i pre spavanja.
POVEĆAVA OSEĆAJ SITOSTI
Čaša vode pola sata pre ručka ima dvostruku ulogu: povećava osećaj sitosti u želucu, a tečnost će, takođe, nakon obroka poboljšati varenje. Pre tuširanja obavezno popijte čašu vode, jer toplota koja se oslobađa u kupatilu povećava krvni pritisak, a uzeta tečnost će ga vratiti u normalu.
Naviknite se da pre nego što odete u krevet, popijete čašu vode. Tokom spavanja telo mora da izdrži bez tečnosti, a kada ima dovoljno rezervi, smanjuje se rizik za nastanak šloga ili infarkta srca.
Pripremila: Lidija Bratun
