Stručnjaci za dijabetes pozvali su svetske lidere da uvedu dodatne poreze na šećer, kako bi se smanjili troškovi bolničkog lečenja građana.
Uoči sastanka lidera dvadeset zemalja grupe G20 predstojećeg vikenda, Međunarodna federacija za borbu protiv dijabetesa ukazuje na činjenicu da na svakih šest sekundi jedna osoba u svetu umre od dijabetesa, što ovu bolest čini većim ubicom od HIV-a, tuberkuloze i malarije zajedno.
Federacija procenjuje da većina zemalja troši između pet i 20 procenata budžeta izdvojenog za zdravstvo na lečenje ove bolesti.
Dijabetes tipa 2 se povezuje sa gojaznošću i nedostatkom fizičke aktivnosti i najčešći je u zemljama u razvoju koje su odnedavno prihvatile zapadni način ishrane.
Najveći broj dijabetičara na svetu trenutno živi u Kini. Do 2040. procenjuje se da će svaki 10. čovek na svetu patiti od te bolesti.
Neke zemlje, uključujući Meksiko, Čile i Francusku, već eksperimentišu sa različitim varijacijama oporezivanja šećera, ali uz velika protivljenja prehrambene industrije.
Šećerna bolest može da počne na različite načine. Ona se najčešće naglo ispoljava do dvadesete godine života. Posle ovog životnog doba, ona može naglo da se razvije, što je ređe, i obično u toku ili posle neke infekcije.
Inače, u ovom dobu najčešće nastupa postepen, skoro neprimetan početak bolesti (za 2/4/6/8 nedelja), koji može da se produži i na nekoliko meseci. U zavisnosti od načina nastajanja bolesti, pojavljuju se karakteristične tegobe u većem ili manjem obimu.
Obično se kaže da šećerna bolest može lako da se prepozna po tome ako neko “mnogo žedni, mnogo mokri, dobro jede, a uz to slabi (gubi na težini) i brzo se zamara (malaksao je)”. Za ovakvo nastajanje šećerne bolesti kaže se da je klasično, pošto su prisutne sve tegobe koje su karakteristične za ovo oboljenje. Međutim, intenzitet tegoba može da varira.
Pripremila: Mariota Vlaisavljević
